БЕБЕ које су украдене из породилишта продаване су ван Србије по ценама које су достизале 25.000 евра. Најскупља су била деца светле пути, са плавим очима. Успевао сам да дођем до неке од те деце, али многа од њих нису желела да се истина открије. Имали су изграђене животе и бојали су се да би све могло да се уруши.
Случајеви које је Вујачић истраживао односе се на породилишта на југу Србије током последње три деценије 20. века.
Као кључни доказ, Вујачић наводи ДНК анализе. Узорци ткива беба које се по рођењу прогласе мртвим, односно парафински калупи на основу којих би се радиле ДНК анализе које би потврдиле да је беба заиста мртва, често су, како тврди, узимани од других беба, па чак и од животињских врста.
– Калупи су се узимали на патологији у Нишу, а онда су слати на анализу у Београд. Међутим, ја сам из нишког породилишта неколико пута тражио калуп неког детета, а анализе нисам слао само у Београд, већ у више градова у другим земљама. Резултати који су ми стизали за исти калуп били су различити, нису се подударали. Стизали су ми чак и резултати да су то калупи животињских органа – каже Вујачић.
Он је случајеве несталих беба почео да истражује почетком седамдесетих и, према сопственим речима, водио је много случајева и сваки је био тежак као црна земља. Иако у овој борби није био сам, већ је имао јаку подршку неколицине колега, притисак је, каже, био страховито јак са свих страна.
Због сумње да је злоупотребио службени положај, Вујачић је 2003. године провео 44 дана у притвору. Верује да је то последица његовог истраживања случајева несталих беба и да је то хапшење требало да буде опомена. Каже, међутим, да од своје борбе није одустао и да је, чим се вратио на посао, наставио да прикупља доказе:
– Случај несталих беба личио је на хоботницу. У питању су била тешка кривична дела која су се дешавала више од двадесетак година. Били су умешани многи, од државних органа до политичара. Зато сам од стране разних руководилаца и државних органа био жигосан, говорили су да сам корумпиран, само да ме омаловаже. Било је поштених судија, мучили смо се да то докажемо, били смо заједно у тој борби против неких других судија које су радиле за криминалце.
Верује да би успео да распетља случај до краја да га у томе није спречила реформа која је укинула истражне судије. Списи и предмет који су били резултат мукотрпног четрдесетогодишњег рада бачени су у воду.
– Донели су незакониту одлуку о обустављању истраге од стране суда. Одласком у пензију све сам морао да оставим. Моји предмети су били чисти, јаки, потковани доказима и медицинском документацијом – закључује Вујачић, и истиче да ће до краја живота жалити што није могао да причу “истера” до краја.
НИСУ ШТЕДЕЛИ НИ КОЛЕГЕ
ПОСЛЕДЊИ случај на којем је Вујачић радио била је, како каже, отмица бебе медицинске сестре из Ниша.
– Она је ту годинама радила, знала је шта се дешава. На крају је и сама постала жртва. Дошла је код мене и рекла да јој лекари нису дозволили да види наводно мртворођено дете. Нису штедели чак ни своје колеге – прича Вујачић.
Ј. ЋОСИН, Новости.рс
posle ovog sranja sto imamo samo cinovnicka vlada a za zlocin otimanja dece bez milosti metak, od babica i lekara do vlasti.
za poslednjih 5 godina nestalo bez traga 5668 dece, pa ako na duzni metar stavimo dvoje dece to je gotovo tri kilometarska kolona.
jebali vam kerovi majku i sve naj milije i najdraze, zato vam su potrebni ratovi, toliko ne ubi ni taci ni nato fasisti.
cinite sve da sakrijete svoje genocidne zlocine, razume se nasim zivotima i za nase pare.
a sad dovedoste maloumnog kopilana iz bosanske ustasije.
HHRRKK PUU
U svakoj od tih otmica učestvovalo je najmanje desetak ljudi, što medicinskog osoblja, što administracije u matičnim službama, zatim posrednika, privremenih “staratelja”, lažnih svedoka itd.itd. Kad podeliš tih usranih 25.000 e na njih 10 ispada da su oni dobijali u proseku po 2.500 e. Toliki bol majke i čitave porodice prvo zbog smrti bebe, a zatim zbog nemogućnosti da se oprosti sa njom, pa onda zbog sumnje da je dete negde daleko, živo, ali ko zna u kakvim je uslovima, pa onda višedecenijska potraga za istinom, pa poniženja koja ti nesrećni roditelji doživljavaju od birokratije i sve ostale nedaće koje ih spontano snalaze ili im ih priredjuju državni organi. Zamislite kakav čovek mora biti koji je u stanju da za pišljivih 2.500 evra priredi nekoj majci i poroditi toliki bol. Pitam kao ona novinarka M. odvrajt: “Je li vredelo?” A kao da čujem odgovor: “Ko te pita, trebalo mi za letovanje, kupovao sam kola, pa mi zafalilo…” Takve ljude, koji drugom čoveku mogu da prirede neopisivu tragediju, unište život njemu i njegovoj porodici za tako sitnu cenu ne treba teratu u zatvor, već pred streljački vod. To nije vredno da gamiže po zemlji, a kamo li da hoda i obavlja neke odgovorne poslove. Smrtna kazna je jedina pravda koja njima pripada.
Чуо сам да су крађе беба по причи једне старе мед. сестре, пред њену смрт, почеле још 1950-тих. Постоји још податак да 2001, вероватно због започетих истрага се број мртворођених беба ДРАСТИЧНО смањио, као да је куга била до 2001. Доктор из истраге каже да је смртност новорођенчади по подацима у формално одличним условима, била нижа од најгоре афричке земље.
Погледајте на шта сад личе лекари: на најобичније лешинаре. Дуже од пола века тргују бебама тј белим робљем, раде за белосветску фармакомафију на све начине, и преко лечења, и преко дијагноза, и преко лекова, и преко вакцина. Није далеко дан кад ће издајници, као Вучић, на силу довлачити људе да их лекари “лече” вакцинама и другим отровима.
Потребно је хитно развластити банду, увести смртну казну и ретроактивно за дела велеиздаје, трговине бебама, педофилију и сурова убиства. Спровести темељите истраге лекарске мафије.
Огроман посао!
Kažeš doći će dan kad će na silu dovlačiti decu da ih vakcinišu. Oni to već sad rade. Majke koje ne dovedu dete na vakcinisanje ne dobijaju onaj bedni dečji dodatak i to ne samo za nevakcinisano dete, nego i za ostalu decu ako ih ima. Zatim, dete ne može da se upiše u vrtić ni u školu. Šta je to drugo nego prisilno vakcinisanje. Jebo im pas mater alavu! Prodali su našu decu belosvetskim farmaceutskim mafijašima. Govnari odvratni. Smrtna kazna, nego šta! I to za svaki zločin počinjen prema deci ili nad decom. Retroaktivno od rodjenja osumnjičenog. Pa da vidim ko će se usuditi! Našle su junačine na kome će zaradjivati, nad najnemoćnijim, najslabijim, najnevinijim, najdivnijim delom stanovništva. Govnari smrdljivi!!!
мени је најшокантније то што до сада нико из те криминалне хоботнице није страдао. Сваки свога убијте субашу, рекао је још давно народни песник…
Nije stradao niko zato što oni vešto zamagljuju problem, tako da siroti roditelji ne znaju sa sigurnošću čak ni da li je zločin nad njihovim bebama uopšte i učinjen, a kamo li ko je glavni počinilac, ko nalogodavac, pomagač… Čak i kad su lično potpuno sigurni u to, nemaju dokaza, a bez konkretnih dokaza čestiti ljudi ne mogu da preduzmu mere. Kad se sve trazotkrije, a mislim da se taj trenutak bliži zahvaljujući pre svega udruženju roditelja otetih beba koje se uporno bori za istinu već decenijama kao i prof. dr. Mili Alečković koja je problem otimačine dece učinila jednim od najaktuelnijih u zemlji, situacija će biti drastično različita. Tad će leteti glave ko bundeve. A istina neće moći još dugo da se taji. Počeće da se otvaraju skrivene arhive i otpadaju fasade sa lica i institucija. I onda ćemo videti svu nakaznost ovog i svih prethodnih režima u Srbiji i SFRJ. Oni najosetljiviji to možda neće moći da podnesu, pa će ili i dalje negirati istinu ili šenuti pameću, ali većina nas koji već odavno naslućujemo tu nakaznost isteraćemo stvar na čistac do samog kraja.
Moja majka je rodila dete ’73 god u Leskovackoj bolnici ,drugi porodjaj po redu .Imam sestru ona je prva a ja treca
a.Navodno bebi je bio potreban inkubator pa je prebačena za NIS .Moji roditelji su zajedno bili u sanitetu sa bebom nije ni bila na terapiji kiseonika a rekli su im da su pluca nedovoljno razvijena i da im treba inkubator .Drugi dan je beba preminula i moja majka je insistirala da je sahrane ali to im nije bilo dozvoljeno a ni da moja majka zadnji put vidi svoju bebu .Nikad nije dobila nijedan dokumenat sta se dogadjalo ni iz Leskovacke bolnice ni iz Niske,beba je bila svetlog tena kao i moja sestra .Moja porodica zivi sa tim da ona negde zivi…