Србија прва вратила имовину фолксдојчерима

Нови Сад — Србија је прва земља која је вратила имовину потомцима немачких држављана који су до завршетка ИИ светског рата живели овде, углавном на подручју Војводине.

Према речима Страхиње Секулића из Агенције за реституцију, око 320.000 Немаца живело је у Србији, али поднето је свега 1.500 захтева за враћање имовине.

“1.500 захтева за сада имамо, укупан обим имовине није велики, око 600 хектара, углавном пољопривредног земљишта. На подручју Србије живело је око 320.000 Немаца, и да иако је рок за подношење захтева био 2 године, иако су сви они имали потпуне информације на нашем сајту који је био преведен на немачки језик, поднето је само 1.500 захтева и њихов положај је као и свих осталих подносиоца захтева”, наводи Секулић.

“Ми смо донели и прво решење о враћању те имовине, 30 хектара Апатина, а услови су ригидни, један од најбитнијих услова је да се рехабилитује судски и то чак није довољно, неопходно је да се утврди да то лице од којег је одузета имовина није био припадник страних окупационих снага”, објашњава Секулић.

“Враћаће нам имовину 20 година”
Александар Каришик и његова породица једни су од неколико хиљада грађана Војводине који су поднели захтев за реституцију.

Највише захтева за реституцију поднето је у Новом Саду, а захтеви се односе на повраћај имовине национализоване после Другог светског рата и у другим местима у Војводини.

Каришик очекује да ће цео поступак бити завршен у законском року, али ти рокови су, како каже, доста растегљиви.

„Самим решењем се не завршава процес реституције, јер тамо где не постоји могућност физичког повраћаја имовине, процес враћања је 10 до 20 година подељен, тако да уколико неко добија обештећење у новцу, онда он то обештећење добија у једнаким ратама у распону од 20 година”, каже Каришак.

Каришик оцењује и да је закон дискриминаторан у појединим случајевима.

„Ви ако потражујете земљу која може физички да се врати, ви је добијете физички назад и она вреди неки износ који је, рецимо, много већи од 500.000 евра, колико може да добије неко ко потражује фабрике, руднике, некретнине које се не могу вратити, које саме по себи вреде далеко више. Они могу добити 500.000 евра обештећења и то по једном наследнику, па се то онда рачва даље.“

У Новом Саду је бившим власницима до сада враћено 130 некретнина, односно 115 пословних простора, 12 станова, три зграде и нешто више од 24.000 квадрата грађевинског земљишта.

Када је реч о појединачном враћању имовине у Новом Саду, највише пословних простора, у Танурџићевој палати, до сада је враћено наследницима породице Дунђерски.

Грађани оцењују да је реституција изнуђен потез државе, те да је тај процес требало покренути много раније, јер је то у итнересу њених грађана, а не због тога што то Европа од нас тражи.

Б92