Инфлација у Србији у новембру достигла је 7,5 одсто, што је највише у последњих осам година. У развијеним земљама оволика инфлација није виђена неколико деценија.
Међу централним банкама владао је консензус да је то последица поремећаја на страни понуде и да је привременог карактера. Међутим, Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду представљајући нови Квартални монитор истиче да је дошло до поремећаја на великом броју неповезаних тржишта као што су енергија, храна, чипови што указује да је узрок инфлације на страни тражње и то због фискалне и монетарне експанзије широм света.

“Већ сада велике централне банке одустају од приче да је инфлација привремена и најављују повећање референтних каматних стопа. ФЕД је најавио повећање од следеће године. Банка Енглеске је већ повећала, као и неке централне банке у Централној Европи. ЕЦБ још није најавила повећање камата, али у еврозони се спорије одлучује, а томе доприноси и различит ниво опоравка земаља”, истакао је Арсић.

У Европи новембарску међугодишњу инфлацију већу од Србије имали су само Естонија и Литванија и то се поклапа са фискалном експанзијом у пандемији.

“Имамо овакву инфлацију чак и са фиксним курсом који делује дезинфлаторно”, оцењује Арсић.

Ова инфлација је специфична по томе што су велике разлике у инфлацији између група производа што доводи до велике промене релативних цена. То значи да се мења рентабилност производње и може се очекивати раст стечајева у нерентабилним индустријама. Такође, инфлација изнад просечно погађа сиромашне због раста цена хране и горива.

Народна банка наставља са вођењем де факто фиксног девизног курса и зато ће према оцени овог економисте динар у овој години реално ојачати према евру за 2,5 до три одсто.

“Фиксни курс утиче на мању базну и укупну инфлацију, али смањује ценовну конкурентност привреде. То је додуше амортизовано повољним односима цена, али питање да ли ће тако остати и наредне године. Фиксни курс треба задржати док се инфлација не стабилизује на ниском нивоу, а онда кренути у лагано прилагођавање. Не може само фиксни курс смањити инфлацију, већ се мора повећати и каматна стопа и смањити фискални дефицит што је већ и планирани и битно је да се при томе и остане”, истиче Арсић додајући да је важно да влада не покуша да повећа реалне плате и пензије и на тај начин уђе у негативну спиралу.