Србија је, после Хрватске и Грчке у последњих десетак година земља са најспоријим привредним растом на Балкану, а највероватније и у Европи, оценио је сарадник Бечког института за медјународне економске студије Владимир Глигоров.
Он је у интервјуу Бети рекао да је та позиција Србије “једним делом последица корекције курса и реалних доходака после 2008. године, а потом и фискалне консолидације, каква је спроведена после 2015. године”.
“И једно и друго је могло боље, тако да се може оценити да су српске привредне власти у последњих десетак година углавном веома рђаво управљале привредом”, рекао је Глигоров.
Додао је да је “Хрватска још горе управљала привредом, а да Грчка, вероватно није имала много бољи избор од онога који је направила, док су сви други били бољи”.
Глигоров је оценио да је Србија по нивоу привредне активности по глави становника гора од већине суседних држава, “што је невероватно ршав резултат”.
Највећа грешка фискалне консолидације, према његовим речима, била је смањење плата и пензија, чиме је подстакнута емиграција, као и субвенционисање државних предузећа и инвеститора.
“Уместо тога требало је да се спроведу реформе државног сектора и привредних установа и обезбеди владавина права”, рекао је он.
Истакао је да је владавина права важнија од субвенција за све “амбициозније инвеститоре”.
На питање како оцењује буџет Србије за 2019. годину, да ли је развојни или војни, Глигоров је рекао да су се “већ чуле примедбе у јавности због повећања војних издатака, а не и јавних улагања”.
“Није ни извесно да држава уме да потроши више, рецимо на изградњу инфраструктуре, јер је и до сада каснила реализација готово свих пројеката, а да се о квалитету и не говори”, рекао је Глигоров.
Коментаришући повећање издатака за куповину војне опреме Глигоров је рекао да “је то нешто што држава зна да уради ефикасно”.
“Могла је да купи и опрему за образовање или за науку или за неку другу јавну намену, но чини се да се верује да ће куповина оружја бити популарна у јавности”, рекао је Глигоров.
Истакао је да је питање “које је код тога најважније, зашто се јача вајска?”
“Војска је средство, боље опремљена војска је боље средство, а шта је циљ, да се земља брани, од кога тачно? Да се претњама од других добију уступци? Који тачно? Уколико нема одговора на питање о циљу, а нема, реч је о баченим парама”, оценио је Глигоров.
На питање да ли су предвидјене капиталне инвестиције у буџету довољне и усмерене у праве и неопходне пројекте он је рекао да “нису довољне, имајући у виду развојне потребе”.
“Није ми, додуше, познато да постоји студија развојних потреба земље и привреде, тако да је тешко оценити да ли су пројекти ваљано одабрани”, рекао је Глигоров.
Ако се посматра из угла развоја, инфраструктура и енергија су, према његовим речима, “свакако важни, али је улагање у образовање и знање далеко најважније јер српска привреда не може да конкурише необразованом и јефтином радном снагом, пошто тога има у свету веома много”.
На питање како оцењује висину повећања плата и пензија Глигоров је рекао да повишице нису претерано велике, али да уз фиксни курс утичу на спољнотрговински дефицит и на инострани дуг.
“Проблем би могао да буде раст реалног курса, тај проблем је карактеристичан за српску привреду већ више деценија, тако да ће евентуални негативан ефекат повећања плата и пензија зависити од монетарне и политике курса”, рекао је Глигоров.
(Бета)
