Чачак – Произвођачи семенског кромпира у Србији захтевају од Министарства за пољопривреду објашњење због чега један део уверења о признавању семенског усева и решења о негативној оцени, која су очекивали још почетком децембра, касни 60 дана. Небојша Милосављевић, начелник фитосанитарне инспекције у Министарству, саопштио им је јуче на скупу у Чачку да ће решења и уверења која недостају примити до краја ове седмице, али су неки од кромпираша остали упорни у намери да, уз помоћ адвоката, траже одштету од државе због овог пропуста.
– Предузеће „Агромобил” које водим уложило је прошле године у производњу семенског кромпира пола милиона евра. Али, ево, још чекам папире да бих то могао да изнесем на тржиште, иако су сви увозници семена у Србији своју продају почели већ првих дана децембра прошле године. Не знам више шта ми то радимо? Ако неки наши суседи имају паролу „купујмо домаће”, наша би могла да гласи – „уништимо домаће” – рекао је Ратко Вукићевић из Гуче, председник УО асоцијације „Плодови Србије”, која је и сазвала јучерашњи скуп у Чачку.
Он истиче да не уме да објасни својим вишегодишњим купцима из Хрватске, БиХ и Македоније због чега касни са испоруком, додајући:
– Одуговлачење са папирима причинило нам је већу материјалну штету од прошлогодишње суше. На жалост, све ово већ смо видели. Мени се догодило да уложим жалбу на једно негативно решење и од Министарства тек после 87 дана добијем једноставан одговор да се жалба одбија.
Из приче незадовољних кромпираша и њихових саговорника разабире се да је проблем настао још у тренутку узимања узорака за анализе са поља раних сорти дозрелог кромпира августа прошле године. Испитивања није, као претходних лета, обављала овлашћена државна лабораторија у Нишу, већ је тај посао поверен Институту за заштиту биља из Београда. Међутим, директор те куће, др Ненад Доловац, тврди да су први џакови у Институт донети тек 8. октобра.
– У року од 45 дана од пријема сваког џака анализе су морале да буду завршене и извештаје смо после тога упутили надлежној служби министарства – казао је он.
Начелник Милосављевић истиче да је за произвођаче из Златиборског округа до сада урађено 83 уверења, а 42 још нису, за Моравички округ је 105 урађених, а 8 још на чекању, док су за кромпираше из Рашког округа завршена сва уверења. Негативне одлуке, односно решења о непризнавању семенског усева урађена су половично. Али, произвођачи траже одговор на питање како је изгубљено толико времена?
Полемика се развила и око поузданости налаза. Др Доловац тврди да је тачност резултата из Института за заштиту биља око 100 одсто, чему се успротивио Ратко Вукићевић:
– То је немогуће. Водећа сертификациона установа у свету, холандски „НАК”, има поузданост од око 95 одсто, и то са искуством од пола века. Како то да је код појединих произвођача у Србији вирус пронађен чак у половини узорака, иако на пољима нико није приметио симптоме обољења на биљкама. Кад то кажемо онда нам се одговори да је реч о латентној зарази коју ми, ето, не видимо јер је скривена.
У Србији је некад било више хиљада хектара под семенским кромпиром али се последњих година производња ограничила на 500 до 700 хектара годишње, од чега је вирусом или бактеријама заражено између 20 и 30 процената. Реч је, иначе, о скупој производњи јер она, при садашњој цени од око 60 динара за килограм и у условима прошлогодишње суше која је приносе свела на просечних 10 т/ха, вреди око 6.000 евра по хектару.
Кромпираши су с разлогом забринути за будућност своје производње. Почев од тога да ће, рекли су, у случају уласка Србије у ЕУ, производња семенског кромпира да буде укинута, као у Словенији.
Сушна 2012. у Србији отворила је простор за јеловни кромпир из увоза, из Русије и Белорусије, али он не може увек да пређе границу. Неки камиони враћени су са карауле јер ни визуелно нису уливали поверење, а друге пошиљке белоруског кромпира упућене су назад после анализе:
– Код дела увозних пошиљки меркантилног кромпира нађена је бактерија клавибактер, и те количине су у поступку враћања или уништавања – саопштио је Небојша Милосављевић.
Србија је, иначе, лани увезла 11.000 тона јеловног и 4.400 тона семенског кромпира. Од 1. јануара ове године царина на увоз кромпира у Србију смањена је са 18 на 14 процената, а од идуће године увоз кромпира у нашу земљу биће потпуно ослобођен царинског намета.
Иначе, Ратко Вукићевић навео је да су прошлогодишњи приноси кромпира у Србији, уместо уобичајених 750.000 тона, процењени на 300.000 тона, и да је потребно још 200.000 тона за прехрану становништва и прераду до новог рода.
