Србија се и даље налази на ревидираној листи ризичних земаља у области прања новца и финансирања тероризма

И поред уверавања државних званичника да су испуњене препоруке и исправљени недостаци, Србија се и даље налази на листи земаља са “стратешким мањкавостима” у систему борбе против прања новца и финансирања тероризма Међудржавног тела за борбу против прања новца (ФАТФ ). Под “присмотру” ове међународне организације Србија је стављена у фебруару 2018. године. Крајем јуна ФАТФ је ревидирао листу земаља које представљају ризик за међународни финансијски систем, након чега су са ње скинути Ирак и Вануату али не и Србија.

У свом последњем извештају од 29. јуна ФАТФ наводи да је неопходно да Србија настави са имплементацијом акционог плана за решавање стратешких недостатака у борби против прања новца и финансирања тероризма.

ФАТФ истиче да су направљени помаци али и понавља поједине препоруке које су истакнуте и у извештају из фебруара месеца, попут успостављања бољег надзора над адвокатима, неопходности праћења политички експонираних лица и електронских трансфера новца у складу са ФАТФ стандардима.

Посебно је наглашено да држава мора да демонстрира примену постојеће законске регулативе.

Када је Србија први пут стављена на “црну листу” представници власти су нас уверавали да су у међувремену исправљени сви административни недостаци, те да се Србија практично неправдено нашла на њој. Оно што је, међутим, чињенично стање јесте да се Србија већ више од пола године налази у групи високоризичних земаља.

Системски проблем или политичка борба

Како је за Инсајдер раније рекао бивши директор Урпаве за спречавање прања новца Александар Вујичић, суштина примедби ФАТФ односи се на то да примена мера контроле мора да буде ефикасна, а не само слово на папиру.

Вујићић је оценио да је надзор ФАТФ-а резултат “нарушеног система на институционалном нивоу – урушене Управе за спречавање прања новца из које су отишли квалитетни људи, непостојања адекватне међународне сарадње и неразвијености институција као што су правосуђе, тужилаштво, полиција”

С друге стране, премијерка Србије Ана Брнабић је за Инсајдер рекла да системски проблем не постоји и да извештај ФАТФ не одражава реалност већ да је у питању политички мотивисана одлука.

Она је навела да су Европска комисија и Светска банка на расправи ФАТФ-а у Паризу биле против тога да се усвоји извештај који Србију сврстава у несигурне земље али да су на томе инсистирале САД.

“„Најискреније мислим да је ово био део једне политичке борбе коју је Србија у овом тренутку, са својим партнерима, на жалост можемо рећи, изгубила”, рекла је Брнабић у марту 2018.

Неколико месеци касније, гувернерка НБ Јоргованка Табаковић је понудила другачије образложење.

Она је почетком јуна рекла да је највећи проблем због ког се Србија нашла на тој листи било касно подношење кривичних пријава за злоупотребе положаја, између осталог и прања новца у одређеним банкарским аферама, првенствено у “случају Шарић”.

Иако су и гувернерка и премијерка истакле да су у међувремену исправљени сви недостаци и усвојено шест закона, статус Србије као ризичне земље до данас није измењен.

Србија је оцењена као држава са недовољно развијеним механизмима контроле у погледу прања новца и финансирања тероризма, због чега је већ шест месеци под појачаним надзором.

Од фебруара до данас са листе ризичних земаља су скинути Ирак и Вануату а на њој су осим Србије тренутно и Етиопија, Пакистан, Шри Ланка, Сирија, Тринидад и Тобаго,Тунис и Јемен.

Иначе, “црна листа “ ФАТФ може негативно утицати на страна улагања, поверење у финансијске институције, кредитни рејтинг земље …

Инсајдер.нет