Србија се на путу ка ЕУ обавезала да ће до краја 2017. године променити Устав.
У влади, бар за сада, није било говора о томе, али министарка правде Нела Кубуровић за Б92 објашњава да радна група у том министарству већ процењује које одредбе постојећег устава се односе на правосуђе.
Сретењски устав у Скупштини Србије. Први Устав модерне српске државе заузима почасно место у холу парламента, док садашњег Митровданског устава нигде нема.
Да ли је то још један знак да је највиши законодавни акт био привремено решење и да га чекају озбиљне промене?
Прве одредбе које би требало да се промене односе се на Високи савет судства.
“Када говоримо о овим изменама које се тичу судске гране власти с обзиром на материју коју регулишу амандмани који би били предложени и то би након потврђивања у парламенту морало да иде на проверу на референдум тако да 25 53 можда ће бити целисходније да се ради комплетна промена устава а не само поједини амандмани”, навела је министарка Кубуровић.
Предлог за промену Устава може поднети најмање трећина посланика, председник Републике, Влада или најмање 150 хиљада бирача. О промени устава говори се од тренутка када је усвојен. Дилема је међутим, прављење новог или измене појединих одредби.
“Ја сам више за ову парцијалну чак рекао бих можда и етапну промену устава. Уколико наш пут ка ЕУ буде известан и даље ми треба да радимо на промени устава у оним деловима који су нам неопходни да бисмо се припремали за улазак у ЕУ. Оне делове Устава који су јако важни и који се тичу нашег да тако кажем националног уставног идентитета ту морамо да будемо јако обазриви. Да водимо рачуна и како конципирамо и мењамо, може да буде погубно ако радимо преко ноћи”, рекао је професор Уставног права Владан Петров.
Пре деценије Борис Тадић је као председник државе окупио тим експерата за рад на уставу. Њихов предлог прошао је Венецијанску комисију, али су коначан текст ипак договорили политичари. Координатор тог тима Зоран Лутовац данас је део радне групе опозиционе Демократске странке, која се залаже за промену Устава.
“Имамо у садашњем уставу једну нелогичност да се председник бира непосредно а да је могуће да буде смењен у народној скупштини двотрећинксом већином. Постоје и неке формулрације свако одлучује о рађању деце, што је да тако кажем једна незграпна формулација није је тешко отклонити. Постоји низ таквих решења која су конкретна која могу учинити устав бољим”, рекао је Лутовац.
Извесни председнички, а могући ванредни парламентарни избори могли би да успоре рад на највишем правном акту.
“Изборни процес може само да одуговлачи у том смислу што у том перидоду не можете да заказујете скупштину и да, не може да ради на законодавној активности. Али било избора или не, ми ћемо да радимо наш посао”, навела је Нела Кубуровић.
На путу ка пуноправном чланству у Европској унији, процена је да ће Србија два пута морати да измени највиши законодавни акт, осим због судства и због увођења могућности да наши грађани, као грађани Уније, гласају за Европски парламент.
Б92
