Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду наставља са бројним пројектима, па тако брашно добијено из црва користе за чоколаду која ће најпре бити намењена живини, а ако би се стандарди ускладили са Европском унијом, могли би да је пробају и људи.
Према речима директора Департмана за сточарство Дејана Беуковића, чоколада је ту како би експеримент деловао занимљивије.
„Број људи на свету ће до 2050. године, са садашњих 7,9 милијарди скочити на више од 10 милијарди, а сви они, наравно, треба да се прехране. Досадашња производња анималних производа, пилећег меса порашће за неких 180 одсто“, рекао је Беуковић за Танјуг.
Он је додао да ће већи проблем бити прехранити саме животиње и да је земљиште ограничен ресурс, а да би под тенденцијом временских промена услови могли да се промене и самим тим да се користе инсекти и ларве и да се на тај начин реши основна људска потреба – исхрана.
„Пројекат је у току и ми сада производимо инсекте, односно ларве црва брашнара у Темерину. Заједно са студентима желимо да утврдимо могућност употребе новог хранива које би се користило за исхрану животиња“, каже Беуковић.
Виши научни сарадник Пољопривредног факултета у Новом Саду Мирослава Половински Хорватовић изјавила је да су прво рађени огледи сварљивости црва.
„Обично људи на црве гледају као на штеточине. Ми их гледамо као животињу коју треба да натовимо. Дајемо им два, три, четири различита хранива, пратимо колико су појели и онда радимо огледе израчунавања да бисмо знали колико кошта килограм прираста тенебрија“, објашњава Половински Хорватовић.
Употреба брашна од инсеката у Србији за животиње регулисана је од децембра 2023. године.
Подсетимо, ЕУ је прошле године одобрила продају ларви брашнара и зрикавце за људску исхрану. Ларве се могу продавати смрзнуте, сушене, у облику праха или пасте, а зрикавци као делимично одмашћени прах.
Кампању једења инсеката врло вредно спроводе на Западу, па је раније „Вашингтон пост“, позвао Американце да им бубе постану главна храна, тврдећи да ће прелазак с говедине, свињетине или пилетине на јестиве инсекте допринети очувању животне средине.
GLADNI SMO, A SITI?!
Pokazatelji ekonomije ishrane u Srbiji ništa nije lošija ni bolja od Evrope. Sa prosečnom platom 2023. godine u EU od 1.367 evra, u Srbiji na 733 evra ili 53,62% prosečne plate u EU. Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji u 2023. godini bile su na 96 odsto proseka EU, što prema podacima Eurostata pokazuje približavanje EU. Ukupna potrošnja domaćinstava Srbije je u 2023. godini bila na 67,7 odsto proseka EU. Ovi parametri pokazuju da se kod nas manje i lošije jede, anatomski bolje izgledamo i finansiranje drugih aktivnosti je zanemarljivo. Kada čujemo vodećih naših ljudi mi živimo mnogo bolje, plate nikada veće, a o dripcima, gladnima i bednima ne izustaju ni reč, a četvrtina stanovništva je na ivici bede ili u stanju bede. Srbija je među najjeftinijim zemljama, kada je reč o alkoholnim pićima i duvanu, jer su cene tih proizvoda 27 odsto jeftinije od proseka EU, na taj način stanovništvo se štiti od stresova bede.