Србија се више не налази на паневропском Коридору 10!

Србија се више не налази на паневропском Коридору 10, с обзиром на то да је Европска унија још пре годину дана одлучила да друмској жили куцавици Србије укине тај статус. Проблем је што о овоме нико није обавестио грађане.

Руку на срце, аутопут Загреб-Београд-Ниш није нигде нестао, а није му први пут ни да је изгубио статус “паневропског” с обзиром на то да се иста ствар догодила и 1997, али из Брисела више нема новца за Србију кад је реч о градњи те саобраћајнице.

Како “Вести” сазнају, нисмо више приоритет из неколико разлога. Пре свега, Србија није чланица ЕУ и има “тврду” границу према Унији са царином на којој камиони данима стоје, што не би био случај да смо део ЕУ. Други проблем је што смо силно отезали градњу, па смо намакли тек нешто више од 150 километара за десетак година градње. Коначно, уљуљкани проблемима Бугара и Румуна да доврше свој Коридор 4, нисмо журили.

Међутим, тај бугарско-румунски пројекат је завршен отварањем џиновског моста преко Дунава код Видина. Овим је Европа добила најкраћу руту између Турске и Централне Европе, па бисмо ми с Коридором 10 пали у други план чак и да смо аутопут на време завршили. Због свега овога Србија губи стотине милиона евра прихода од транзита, али и стотине милиона из инфраструктурних фондова.

Србија се пренемагала, отезала, крадуцкала и годишње завршавала само по пар километара ове важне саобраћајнице, па је логично што је Европа одлучила да Коридор 10 избрише из својих стратешких планова. На тај начин ЕУ је послала јасну поруку Србији да и поред географског положаја није никакав “незаобилазни фактор” интегралног европског саобраћаја. Нова јединствена трансевропска саобраћајна мрежа путева, железница, аеродрома и канала (ТЕН-Т) заснива се на девет главних оса: два коридора север-југ, три коридора исток-запад и четири дијагонална коридора. Србија није ни на једном од њих.

Преко Балкана воде три коридора, али кроз Србију пролази само речни коридор Рајна-Дунав који повезује Стразбур, Франкфурт, Беч, Братиславу и Будимпешту, одакле се рачва према Румунији, а други крак иде овом реком између Хрватске и Србије до Црног мора. На ТЕН-Т (Трансевропска транспортна мрежа) мапи Дунавски коридор кроз Србију обележен је испрекиданом линијом, што значи да на том делу неће бити финансирања из европских фондова до 2030.

Други балкански коридор је медитерански, то је путни и железнички коридор који повезује југ Иберијског полуострва, иде преко шпанске и француске медитеранске обале пролази кроз Алпе на северу Италије, улази у Словенију и даље према мађарско-украјинској граници, а његов саставни део је и правац Ријека-Загреб-Будимпешта.

Суседна Хрватска биће спојена и на трећи балтичко-јадрански путно-железнички коридор који се протеже од Балтичког мора и пролази кроз Пољску и иде преко Беча и Братиславе до северне Италије.

Не знају шта хоће!

Власти у Србији нису способне да макар један посао заврше до краја. И не само то, већ не могу да се договоре ни који је то најважнији пут у Србији, па се тако расплињава време и новац на Коридор 10, па аутопут Јужни Јадран који неправедно називамо Коридором 11. За једне је важан правац кроз Фрушку гору, други би да граде пруге и луке на Дунаву и измаме новац макар за Дунавски коридор. Исход свега је да Србија нема довршене ни аутопутеве, ни пруге, нити луке на рекама.

Почело Братством и јединством

Прва деоница аутопута Братство и јединство између Београда и Загреба отворена је у мају 1950. године, што се сматра датумом почетка градње. Формални статус “Паневропског коридора” путни правац Салцбург-Љубљана-Загреб-Београд-Ниш и даље према Бугарској, односно Македонији, овај аутопут добио је 1998. године. Назван је Коридор 10.

Љ. Ивановић – Вести

фото:Фонет