Србији ће бити одобрен нови кредит од 80 милиона евра – то су вести које је поделила премијерка Ана Брнабић. Мада је она нову позајмицу окарактерисала као “лепе вести за Србију”, ипак је заборавила да спомене да, и без тих 80 милиона, Србија дугује више од 35 милијарди евра, а списак оних који нас само чекају на наплату није кратак.
“Лепе вести за Србију, имали смо добар састанак пред сутрашњи одбор Европске банке за обнову и развој, где треба да се усвоји кредит Србији од 80 милиона евра”, рекла је Брнабић.
Део тог новца биће искоришћен за Научно технолошке паркове.
И без кредита од 80 милиона, Србија је већ дужна – тачно 35.252.228.336 евра.
То је заправо стање дуга на дан 31. март, када је направљен последњи пресек.
Сва та дуговања подељена су на директне и индиректне обавезе, а у оквиру тих категорија, даља је подала на унутрашњи и спољни дуг.
Директне обавезе заправо представљају различите врсте позајмица које је држава узела, и које наравно мора да врати.
Индиректне обавезе, с друге стране, односе се на сваки туђи дуг за који се држава обавезала да ће вратити уколико дужник то не буде могао.
Директни унутрашњи дуг, сасвим логично, драстично је мањи од спољног, па Србија дугује око 10,5 милијарди евра.
Ту су државне хартије од вредности, кредити пословних банака, штедне обвезнице и тако даље.
Дуг према Kинезима већи од две милијарде евра
Оно што чини највећи део јавног дуга наше земље свакако су дуговања према странцима.
Према последњем пресеку стања, директне обавезе које Србија има према странцима прелазе 33,5 милијарде евра.
Највећи дуг је настао по основу емитовања еврообвезница, а он износи скоро девет милијарди евра.
Потом, много дугујемо и страним владама, и то нешто више од три и по милијарде евра. “Трећепласирана” је кинеска ЕXИМ банка, којој тренутно дугујемо око 2,2 милијарде.
Међународној банци за обнову и развој дужни смо око 2,2 милијарде, као и Међународном монетарном фонду. Дуг према Европској инвестиционој банци је такође већи од милијарде – тачније 1,4 милијарде евра.
Око 850 милиона евра дужни смо различитим банкама. Потом, око пола милијарде евра дужни смо Банци за развој Савета Европе, као и Париском клубу поверилаца.
Према Европској банци за обнову и развој, која ће нам одобрити кредит од 80 милиона евра, већ имамо директан дуг од 124 милиона.
Немачкој развојној банци дужни смо 65, а Међународном удружењу за развој 38 милиона евра.
Остала директна дуговања износе нешто мање од 400 милиона.
За туђе дугове – још милијарда и по
Осим спољног дуга који је последица директног задуживања држев, ту је и спољни индиректни дуг. То су кредити државних предузећа за које је држава гарантовала да ће намирити, уколико они то не буду могли. Тако за дужнике који су позајмили новац од различитих институција у иностранству, а не буду намирили дуг, држава ће то учинити.
Највећи је дуг према Европској инвестиционој банци, који износи око 440 милиона евра, а око 310 је дуг ка Европској банци за обнову и развој. Јапанској агенцији за међународну сарадњу вратићемо, ако то дужници не буду могли, око 153, а Немачкој развојној банци око 110 милиона евра. Још око 11,5 милиона индиректних дуговања треба да се отплати банкама, а око 10 страним владама.
Остала индиректна дуговања нешто су мања од 18 милиона евра.
На крају, што се тиче индикретних унутрашњих обавеза које имамо, ту су само кредити пословних банака, а преостало је да се отплати око 570 милиона евра.
Одакле ћемо вратити дуг?
Према речима председика Александра Вучића, Србији ове године на наплату стижу четири милијарде евра кредита. И то без камата.
Економиста Душан Никезић подсетио је недавно да ће ове године наша земља морати додатно да се задужи само да би вратила старе дугове.
„Нама ове године треба да се задужимо 5,5 милијарди евра само да вратимо кредите који су доспели“, казао је он.
