Привреда Србије је у 2017. години остварила значајан напредак ка успостављању макроекономске стабилности, али је раст привреде скроман, док су знатније реформе изостале, истакли су аутори новог броја Кварталног монитора у издању Економског факултета у Београду и ФРЕН-а.
Услов за привредни раст је повећање инвестиција и бољи амбијент за пословање
Јачање макроекономске стабилности се манифестује кроз фискални суфицит који је остварен први пут након дуже од једне деценије, стабилизацију инфлације на ниском нивоу, ниске каматне стопе, смањење процента лоших кредита и др. Ипак макроекономска стабилност још увек је крхка јер су спољни и јавни дугови и даље високи, а јачање динара утиче на поновни раст спољног дефицита.
У саопштењу је истакнуто да ће раст привреде Србије за 2017 године бити испод 2 одсто, што је дупло спорије од просечног раста земаља централне и источне Европе. Приближно половина заостајања за регионалним просеком може се објаснити лошим временским приликама, док је половина последица фундаменталних слабости привредног система и пропуста у спровођењу фискалне политике, као што је неспособност Владе да реализује планиране инвестиције и покрене нове.
Раст привреде Србије у овој години потврђује да је макроекономска стабилност неопходна, али да није довољна за снажан и дугорочно одржив раст привреде. Генерално, раст од 2 одсто у 2017. години је разочаравајући с обзиром на то да су међународне околности биле изразито повољне – тражња у европским привредама снажно расте, понуда јефтиног капитала је обилна, док су цене на светским тржиштима повољне за Србију.
Напредак у реформама у Србији био је релативно скроман, чему је допринело одржавање председничких избора, а потом и реконструкција Владе. Одређени напредак је остварен у реформи пореске управе и инспекцијских служби, што се манифестује у сузбијању сиве економије и смањењу трошкова примене приписа, као и у области приватизације (Галеника) и реструктурирања државних предузећа (Железница). Током претходних година привредни амбијент је побољшан у неким областима као што је издавање грађевинских дозвола, рад инспекцијских служби, регулатива тржишта рада, поједностављење неких административних процедура. Међутим, општи услови пословања који се односе на ефикасну заштиту својине и уговора, финансијску дисциплину, равноправност учесника на тржишту, сузбијање корупције, компликоване административне процедуре, квалитет регулативе и др. још увек су врло неповољни.
Најављена фискална и монетарна политика за наредну годину подржавају макроекономску стабилност, што ће повољно утицати на раст привреде Србије. Планирани фискални дефицит у 2018. години се оцењује као одговарајући, док се планирани раст јавних инвестиција оцењује као позитиван, али недовољан, будући да би за осетнији позитиван утицај фискалне политике на привредни раст, јавне инвестиције требало да буду осетно веће и усмерене пре свега на инфраструктуру и друга трајна добра која утичу на услове пословања. Од кључне важности је да се и након истека аранжмана са ММФ настави са одрживом фискалном политиком, што значи да је неопходно да се одустане од идеја за стимулисање привреде кроз знатно експанзивнију фискалну политику.
Након што је остварен напредак у фискалној консолидацији, стабилизацији инфлације на ниском нивоу, смањењу каматних стопа и процента лоших кредита и др., кључна ограничења за раст привреде су у привредном амбијенту.Стога је важно да се успоставе правила према којима би економски положај појединца и предузећа зависио од њиховог доприноса друштву, а не од блискости са Владом, владајућом странком и неформалним центрима моћи.
Таква правила игре би подстакла појединце да више штеде, инвестирају, стичу нова знања и вештине, уводе иновације, преузимају ризике и друге активности којим се генерише привредни раст и запошљавају људи уместо да трагају за везама за државним и партијским функционерима, неформалним центрима моћи, плаћају мито и др. Суспензија утицаја партијских и других неформалних структура на привреду, уз сузбијање сиве економије, је предуслов за стварање равноправне тржишне утакмице и развој предузетништва.
На основу очекиваних међународних околности, најављених економских политика, као и трендова унутар 2017. години прогнозирамо да би привреда Србије у 2018. године могла да оствари раст од око 4 одсто.Да би се остварио овај раст потребно се да се убрза тренд раста са око 2,7-2,8 одсто у овој години на, 3,2 одсто у наредној години, што ће се вероватно и догодити због снажнијег раста домаће тражње.
Додатни услов за раст од око 4 одсто у наредној години је да пољопривредна сезона буде просечна што би имплицирало раст пољопривредне производње за око 10 одсто. Према томе, иако раст привреде од 4 одсто изгледа прилично импресивно он ће бити последица скромног тренда раста од 3,2 одсто и једнократног опоравка пољопривреде.У наредној години очекујемо стабилност цена, благи раст запослености, реални раст зарада од 3-4 одсто, док ће спољни дефицити бити на овогодишњем или на нешто вишем нивоу, наведено је у саопштењу.
