Три нова случаја сексуалног злостављања деце, у само два дана, показују да је педофилија у Србији озбиљан проблем којим треба да се баве институције. Невладин сектор тражи да регистар педофила буде јаван, а по први пут од формирања списка сексуалних предатора који вребају децу, о овом питању је проговорио неко ко о томе може и да одлучује.
“Учитељ фолклора осумњичен због полних радњи са дванаестогодишњом девојчицом”, “Свештеник полно узнемиравао малолетницу”, “Напаствовао девојчицу у тржном центру”, ово су наслови који су шокирали Србију, али и покренули питање јавности списка педофила у нашој земљи.
На ово питање осврнула се и потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, Зорана Михајловић, која је, како је рекла, као жена и мајка згрожена вестима о напаствовању девојчица.
Она је истакла да је уверена да ће надлежне институције реаговати на прави начин, те да је „неопходно да регистар педофила заживи”.
Списак постоји
Прве четири особе уписане су у регистар педофила у нашој земљи у јуну 2016. године. Како сазнајемо, тренутно су на том списку 372 особе. Реч је о педофилима који су правоснажно осуђени.
Међутим, ко су људи у регистру сексуалних преступника, јавност не зна. Од Тужилаштва и полиције је могуће затражити информацију да ли је човек кога рецимо запошљавате у својој фирми у том регистру, али је питање да ли ћете га добити. Провера списка је сигурно доступна искључиво ако је реч о особи која треба да ради са децом у државној институцији.
Силовање, обљуба над дететом, недозвољене полне радње, подвођење, посредовање у вршењу проституције, искоришћавање малолетног лица за порнографију – ово су само нека кривична дела због којих осуђени могу да се нађу у регистру педофила.
Не чекајући да се деси најгоре, Фондација „Тијана Јурић“ годинама покушава да овај списак учини доступним јавности. Њен оснивач, Игор Јурић, који по овом питању покушава да анимира јавност, али и надлежна министарства, сматра да је то један од начина како може превентивно да се делује на будуће злочине.
„Институције морају ово да схвате озбиљно, да прихвате руку сарадње, јер све што се до сада дешавало по овом питању ишло је од случаја до случаја. Како се догоди сексуално злостављање детета, онда се покрене то питање. То није решење“, каже Јурић за Спутњик.
Зашто списак треба да буде јаван
Он додаје да регистар педофила постоји у многим државама и да је јаван. Психолози који раде са сексуалним преступницима установили су да је овај списак изузетно важан, јер је јавна осуда често чак и ефикаснија од затворске казне.
„Поред тога, мислим да сваки родитељ има право да зна ако у његовом комшилуку станује човек који је у прошлости сексуално злостављао децу на било који начин. Са треће стране, тренутно, само праћење тих људи, након одслужене казне, није довољно добро. У то као Фондација имамо увид, знамо на који начин се ти људи прате и зато сматрамо да би овај регистар заиста могао да буде добар одбрамбени механизам“, каже Јурић.
Лицима са списка забрањено је да посећују места на којима се окупљају малолетници, попут вртића и школа, а у обавези су да посећују професионална психолошка саветовалишта, али и да полицији пријаве свако путовање у иностранство.
Србија гурала проблем под тепих
Наш саговорник каже да је проблем нашег друштва са овом темом у томе што смо дуго мислили да се разликујемо, да сексуални предатори који вребају децу, живе на другом месту, али то демантују и ова последња три случаја хапшења због сексуалних радњи са децом.
„Нажалост, имамо исти проблем као што имају друге земље, међутим, њихова предност је у томе што су се са тим проблемом суочили. Они чак и раде са људима који су педофили, сексуални злостављачи деце, док смо ми све то потирали испод тепиха. Као традиционално, патријархално друштво сматрали смо да таквих проблема немамо, да је педофилија нешто што се дешава само на Западу, а сада, поготово од када се десила Тијанина смрт, када смо мало загребали испод површине, видели смо да су педофили свуда око нас, у најнижем сталежу, па до елите, ако је тако можемо назвати“, каже Јурић и додаје да је последње време да се суочимо са чињеницом да је педофилија итекако актуелна у Србији.
Он поздравља изјаву потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност Зоране Михајловић која је коментаришући вести о напаствовању три девојчице рекла да регистар педофила мора да заживи, међутим, истиче да је они који се боре да тај списак постане јаван могу чак и сматрати лицемерном.
Позив институцијама да се покрену
„Опет смо покушали да контактирамо Министарство правде желећи да направимо округли сто са стручном јавношћу, невладиним организацијама и грађанима, да направимо дискусију на тему да тај регистар постане јаван. Међутим, најлакше је само ћутати, као што се сада ћути, најлакше је не одговарати на позиве, најлакше је давати популаристичке изјаве, кад се нешто лоше деси. То је ствар са којом ја као појединац који је изгубио дете управо од човека који је сексуални злостављач, једноставно више не могу да се мирим“, истиче Јурић.
Он додаје да се ово питање не може свести на то да га покрећу одређене невладине организације или појединци, јер се тиче свих нас, наше деце. Каже да је позив на расправу о јавном регистру педофила упутио и надлежнима у Министарству унутрашњих послова и Министарству за рад и социјална питања.
„Хајде да суочимо аргументе, хајде да нешто променимо, ако данас можете да видите ко је све дужан за порез, да постоје јавни подаци о томе, заиста не видим ни један разлог зашто не би имали право да знамо ко су људи који су нам у некој прошлости злостављали децу и да је то на крају и доказано“, истиче Јурић на крају разговора за Спутњик.
Фондација „Тијана Јурић“ захтева и да се у нашој земљи успостави такозвани „Амбер алерт“, систем оглашавања о нестанку детета.
Овај механизам подразумева хитно и истовремено пласирање информација о несталом детету, кроз што више канала комуникације, телевизију, радио, друштвене мреже, билборде, ГПС навигацију и постере. Тако би јавност у врло кратком року била обавештена о нестанку детета, када и где је последњи пут виђено, шта је на себи имало обучено и коме треба да се обрате у случају да га запазе и препознају.
Пише Сенка Милош, Спутник
