Свака четврта породица у Србији не може да приушти месо или рибу у оброку сваког дана, подаци су Републичког завода за статистику о материјалној ускраћености.
Када се посматрају подаци за Војводину, највише корисника социјалне заштите има град Нови Сад – 24.344, али су ту урачуната и сва приградска насеља и села. Велик број корисника социјалне заштите бележи Ковин – 6.049, Кула – 5.549, Апатин – 4.573, Сомбор – 8.987, Бечеј – 5.410, Кикинда – 9.222, Суботица – 11.820, Зрењанин – 10.437, Сремска Митровица – 7.283, Рума – 6.611… У Алибунару, где је забележена најмања плата у Војводини од свега 27.817 динара месечно, бележи се и 2.862 корисника социјалне заштите, од чега су 842 деца.
Половина домаћинстава не може себи да приушти ванредан трошак у износу до 10.000 динара јер толику уштеду у кућном буџету нема. Подаци показују и то да више од 15 одсто домаћинстава у Србији себи не може да приушти одговарајуће грејање, док је стопа материјалне ускраћености за све те основне потребе 40,9 одсто.
Републички завод за статистику саопштава и да су домаћинства у Србији прошле године просечно месечно располагала с 57.814 динара. Реално, проценат домаћинстава која су прошле године имала на располагању ту цифру је мањи, а много је већи број оних којима је она била недоступна. Поготово је била недоступна онима који су се нашли у стопи ризика од сиромаштва или социјалне искључивости, где је праг ризика сиромаштва рачунатог за четворочлану породицу 31.332 динара месечно.
Такве породице, под условом да било ко може да преживи месец с 8.000 динара по члану, имале су чак 26.482 динара мање од онога чиме су, по РЗС-у, располагала домаћинства у Србији. Србија се труди да из буyета издвоји највише новца што може за кориснике социјалне заштите јер је свесна тога да је сиромашних све више, али он ипак не може у довољном износу да стигне до оних који немају никаквих прихода или имају мале.
Подаци о корисницима социјалне заштите у општинама у Србији показују да их је чак 682.172. Од тог броја је 193.856 деце, 66.060 младих, 322.334 одраслих и 99.913 остарелих, који под старе дане немају пензију јер је никада нису зарадили.
Од укупног броја корисника социјалне заштите готово трећина је из Војводине: подаци РЗС-а показују да их је у Војводине 205.364, од чега 58.061 деце, 19.141 младих, 100.806 одраслих и 27.356 остарелих. Да сиромаштво нема везе с високим просечним платама доказ је то што у већини војвођанских општина које предњаче по висини плата има и највише корисника социјалне заштите. Тако, рецимо, у Вршцу, који има највећу просечну плату у Војводини, има чак 7.674 корисника социјалне заштите. Или, у Панчеву, где су плате међу већим не само у Војводини већ и у Србији, евидентирано је 9.568 корисника социјалне заштите.
Општини Беочин, која је већ годинама међу онима с високом просечном платом, многи завиде на новцу који радници сваког месеца ставе у yеп, али иза тог просека крије се и велика социјална беда. Наиме, просечна фебруарска плата у Беочину од 47.376 динара мања је око осам одсто од зарада у истом месецу лане, што је последица све мањег броја запослених. У исто време, општина која може бити задовољна забалеженом просечном платом већом од републичке има 2.302 корисника социјалне заштите, од чега је само деце 809, а младих 271.
Дневник
