Од укупно 3,4 милиона обрадиве површине у Србији прошле године наводњавало се тек 1,4 одсто, односно неких 46.863 хектара што је за нијансу мање (0,2 одсто) него годину дана раније.
Иако је Србија са Развојним фондом Абу Дабија још пре шест година потписала споразум о кредиту од 100 милиона долара који би се искористио искључиво за развој система за наводњавање у нашој земљи, очигледно да то још не даје жељене резултате. Србија је тек прошлог пролећа платила прву рату кредита од 3,2 милиона долара, а тада, као ни сада од Министарства пољопривреде нисмо успели да сазнамо колико је пројеката завршено и какви су планови за убудуће. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је, међутим, пре неколико дана на Агро сајму у Београду рекао да се припрема програм комасације, односно укрупњавања земљишта и „електрификације њива“ како би се олакшало наводњавање и појефтинила пољопривредна производња.
„Издвојен је огроман новац у програму ‘Србија 2025’ и за ову болну тему укрупњавања поседа. За пољопривреду је из тог програма намењено 300 милиона евра“, рекао је Недимовић, рекавши да се за ову годину припрема 14 пројеката за наводњавање и још десет који ће бити финансирани из Фонда Абу Даби.
До прошлог пролећа у првој фази изградње система за наводњавање у Војводини завршено је осам пројеката, план је био да цела та фаза буде готова до краја 2019. Пројекти, међутим, још нису завршени иако се радови, како су за Данас рекли у предузећу Воде Војводине приводе крају. Прва фаза радова који се финансирају преко Абу Даби фонда, како кажу у овом предузећу, завршена је на 11, од укупно 12 пројеката а последњи пројекат који је накнадно додат – Регионални подсистем „Мали Иђош“ ускоро ће бити готов.
„Тренутно су у току припреме документације и тендерских процедура за извођење радова на другој фази изградње система за наводњавање у Војводини из Абу Даби фонда“, истичу у овом предузећу.
Они подсећају да су радови у првој фази вредели 15 милиона евра и да су од 2017. до данас завршени двонаменски системи Међа, Итебеј И, Јанков Мост И и ИИ, Речеј, као и системи Јегричка, Песир, Kалоча, регионални подсистеми Нова Црња-Житиште, Тиса-Палић, Kикинда и Мали Иђош.
„Радовима из прве фазе изградње система за наводњавање у Војводини преко Абу Даби фонда омогућено је наводњавање око 37.000 хектара земљишта“, напомињу из Вода Војводине.
Прошле године је листа пројеката за финансирање из Абу Даби фонда, како кажу, проширена на другу фазу развоја наводњавања за Банат, Бачку и Срем.
„Предвиђено је да ове године у Војводини почну радови на новим пројеката који ће се финансирати из Абу Даби фонда, а процењена вредност радова је 18,3 милиона евра. Припреме тендерске документације се приводе крају, а када ови радови буду готови у Бачкој и Банату моћи ће се наводњавати нових 44.870 хектара, док ће се у Срему преко ових система наводњавати око 24.000 хектара“, истичу у Водама Војводине. Они напомињу, да се у Војводини тренутно наводњава око 70.000 хектара обрадивих површина, слично као и претходне године.
Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан за Данас каже да верује подацима из статистике и да је тачно да је у Србији прошле године било наводњавано 77 хектара мање него годину раније.
– Kод нас се наводњава тек 1,5 одсто од укупне површине, у свету је то 17 одсто. Да је само сваки од 13 министара пољопривреде, колико их је било на том месту од 2000. наовамо, изградио систем за наводњавање бар 10.000 хектара сада бисмо имали другачију причу. Овако, све се своди на обећања – истиче Гулан.
Он подсећа да ни канал ДТД у Војводини, који је изграђен још 1977. за потребе наводњавања и одводњавања 500.000 ораница никада у потпуности није заживео. Гулан каже да се он користио једино за одводњавање али да од 2005. чак ни томе не служи јер је систем због неодржавања запуштен.
– Половина плодног земљишта налази се у Војводини, али морам да подсетим да је пољопривредни раст наше земље у последње три деценије 0,45 одсто и да нам уз системе за наводњавање треба и бар 100.000 јунади јер ће без њих, односно без ђубрива које нам је неопходно, Војводина постати пустиња – истиче Гулан. Он напомиње да је квалитет земљишта изузетно лош и да је проценат хумуса са пет спао на свега један до два одсто.
Љ.Буквић, Данас.рс
