Србија: Све сигурнији подбачај привредног раста

Привредни раст у другом тромесечју у односу на исти период прошле износио је 2,9 одсто, саопштио је јуче Републички завод за статистику.

Заједно са проценом за друго тромесечје, РЗС је кориговао и резултат у првом кварталу са 2,5 на 2,7 одсто. Раст бруто домаћег производа (БДП) у првом тромесечју нешто је слабији него што је Народна банка Србије пре месец дана проценила, на 3,1 одсто.

Чини се да је утолико мања вероватноћа да се оствари зацртани привредни раст у целој години од 3,5 одсто. Народна банка је тада проценила да ће у трећем тромесечју БДП порасти за око четири одсто на годишњем нивоу, а у последња три месеца у години и на више од четири одсто и да ће тако бити достигнут планирани раст.

Саговорници Данаса су ипак песимистичнији у односу на ту прогнозу и истичу да се по свему судећи наша привреда враћа на стопу раста од три одсто.

Михаило Гајић, економиста Либека, истиче да је 2,9 одсто мање него што се очекивало и да након раста у 2018. базираног на једнократним факторима поново долазимо на раст од три одсто што је и Фискални савет у својим студијама описао као дугорочни тренд српске привреде.

“Да ли ће бити три или 3,5 одсто није од великог значаја за нас, јер неће имати велики утицај ни на плате ни на стандард грађана. Нама су потребне стопе од преко пет одсто годишње с обзиром да земље Централне и Источне Европе имају веће стопе раста од Србије иако би требало да буде обрнуто, с обзиром да је наша основица мања. То указује на фундаменталне проблеме наше привреде, пре свега корупцију, владавину права и ефикасност институција. Са оваквим институцијама ми смо на око три одсто годишње, с тим што из године у годину раст може да осцилира у зависности да ли је добра пољопривредна година или имамо неки негативни потрес из иностранства када све иде доле”, објашњава Гајић додајући да би у другом полугодишту био потребан годишњи раст од 4,2 одсто да би се достигло оних 3,5 одсто за целу 2019. што он оцењује тешко изводљивим будући да је то више него у у било која четири претходна квартала.

И економиста Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта је ближи томе да ће раст на крају године бити три него 3,5 одсто.

“Kосовске царине негативно утичу на прехрамбену индустрију и производњу грађевинског материјала, имамо рецесионе назнаке из Немачке, а почетком године и из Италије и немамо довољно ни домаћих ни јавних инвестиција, тако да не видим како можемо доћи до 3,5 одсто. И овај раст углавном вуку услуге, пре свега грађевинарство, саобраћај и трговина. То указује на структурне проблеме у индустрији. Улагања у индустрију са ниском додатом вредношћу лимитирају привредни раст. Досадашња политика је углавном маркетинг где се држава представља као највећи послодавац. За више стопе раста, од најмање шест одсто за шта постоји резервоар, треба смањити намете на рад, дигитализовати јавну управу и дозволити домаћим предузетницима да се пробуде”, оцењује Ђоговић.

Ипак, у подацима о БДП-у, али и индустрији види се неки напредак у другом тромесечју у односу на прво, Тако је након стагнације, односно раста од нула одсто у четвртом тромесечју прошле године и 0,8 одсто у првом тромесечју 2019, у периоду април-јун је БДП порастао у односу на претходна три месеца за 1,2 одсто. Највећи раст је остварило грађевинарство 16,8 одсто, информисање и комуникације 8,2 одсто, као и саобраћај и трговина са растом од 5,1 одсто.

Гледано како се троши БДП, највећи раст је остварен код потрошње домаћинстава 3,2 одсто, државна потрошња је порасла за 2,4 одсто, бруто инвестиције за 8,6 одсто, док је извоз био већи за 9,1 одсто, а увоз за 10,9 одсто.

Занимљиво је да је међугодишњи раст инвестиција у првом полугодишту ове године износио 8,2 одсто, док је у истом периоду прошле године био чак 14 одсто. Додуше у другој половини 2018. раст инвестиција је значајно успорио на свега 5,7 одсто, па остаје да се види да ли ће и у другом полугодишту ове године уследити пад или су улагања равномерније распоређена.

И последњи индустријски подаци су позитивни уколико се то може рећи за привредну област која је у првих седам месеци ове године мања него у истом периоду прошле за 1,3 одсто. Наиме, индустријска производња у јулу ове године већа је за 3,7 одсто у односу на исти месец 2018. године. Рударство је и даље мање него прошле године (2,3 одсто међугодишње) и то пре свега због вађења нафте и гаса и руда метала, док је добра вест да је прерађивачка индустрија већа за шест одсто него у јулу 2018. С друге стране није више ни вест да постоји проблем са сектором снабдевање електричном електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом у ком је забележен пад од 5,3 одсто.

Ђоговић истиче да је опоравак индустрије на месечном нивоу очекиван јер су завршени ремонти у нафтном и хемијском сектору, али да је и даље проблем са јавним предузећима.

“Јавна предузећа, па и ЕПС који је значајан за нашу привреду је партократска творевина, где се ухлебљују подобни и прави гласачка машина. Недостатак корпоративног управљања, тржишних правила и одговорности доводи до мањка инвестиција, неблаговремених инвестиција и онда то даље има ефекат на целу привреду и на инвестициону тражњу коју би повукле инвестиције у електроенергетски сектор”, напомиње Ђоговић.

Са тим се слаже и Гајић који каже да ЕПС већ месецима плаћа цех тога што је дуго ниво инвестиција био мањи од амортизације.

“Инвестиције у машине и откривање нових копова угља биле су мале, а с друге стране новац се исисава зарад одржања социјалног мира. Плате су више него што је законом требало да буде пошто је Фискални савет утврдио да нису смањиване плате иако је закон тако прописао, а и ЕПС има вишак запослених”, закључује наш саговорник.

Учешће врста непокретности на тржишту некретнина

Највећи удео на тржишту некретнина има продаја станова, на тај сегмент односи се 34 одсто склопљених уговора вредних готово половину износа из укупног промета. Следи пољопривредно са близу 20 одсто и грађевинско земљиште са 15 процената. Нешто је слабија продаја кућа, око 13 одсто, на гараже и помоћне објекте односи се шест и седам одсто трансакција, док пословни простор и објекти недостају и у промету учествују са укупно три процента.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс