Србију је од деведестих година пришлог века напустило око 35.000 стручњака, а више од 5.000 доктора наука плату прима у престижним светским институцијама. Само од почетка ове године више од 650 младих лекара, углавном специјалиста, потражило је посао у иностранству.

Према грубим проценама, у последњих 20 година земљу је напустило више од пола милиона људи. Светски економски форум Србију је по “одливу мозгова” ставио на 141. место од 144 земље.

Осим што политичари с времена на време, углавном у изборној кампањи, говоре о томе како младима треба дати посао и задржати их овде, држава се деценијама тим питањем не бави озбиљно.

Наталија Милановић има 34 године и завршила је три факултета. Радила је као професор енглеског језика у средњој школи, са напредним ђацима, али и на интеграцији малолетних делинквената. Ове јесени решила је да промени живот и да оде из Аустралије, где је рођена, и досели се у Србију.

“Ја сам доста долазила у Србију и као дете и као тинејџер и заволела сам. Сваки пут ми је било теже када сам се враћала у Аустралију и све сам имала већу жељу да дођем да живим овде”, прича Наталија.

“Мој отац је отишао из Србије за Аустралију 1970. године, мама је тамо рођена, они су пресрећни. Неки пријатељи ми кажу да је то супер идеја, а неки ме питају да ли сам луда”, прича Наталија и додаје да увек има резервни план.

И Миодраг Стојковић, светски познати генетечар, пре шест година је окушао срећу и вратио се из Енглеске. Данас је власник Клинике за вештачку оплодњу у Лесковцу и посланик у Народној скупштини.

“Ја се нисам покајао што сам се вратио овде и мислим да треба да се ради на томе да се задрже млади људи овде у нашој земљи. Колико год се трудили нећемо успети све да задржимо, али на нама је да омогућимо да имају што боље услове”, прича Стојковић.

Доказ да паметни и талентовани ипак боље услове траже у туђини, нашли смо и у београдској Математичкој гимназији. Сваки десети матурант те школе студије настави у иностранству, а сваки пети ђак докторира ван Србије.

“Странци виде да се ради о талентованој, способној деци. Некоме ко је вредан и успешан, каквих можда нема у њиховој средини, понуде им боље услове, наговоре их да остану”, каже директор Математичке гимназије у Београду Владимир Огњановић.

Одлазе јер сваки други нема радну књижицу, а на посао чекају и дуже од две године. Већина оних који су у свет отишли возом, у Србију се враћају авионом, и то само у посету.

Од деведесетих земљу је напустило око 35.000 стручњака, а више од 5.000 доктора наука плату прима у престижним светским институцијама.

Само од почетка ове године више од 650 младих лекара, углавном специјалиста, потражило је посао у иностранству.

Њиховим одласком држава губи оно у шта је годинама улагала, младе који би требало да оснивају породицу, раде и плаћају порез.

Проф. др Владимир Гречић са Института за међународну политику сматра да свака земља треба да уложи напоре да задржи људе, било да је реч о становању, бољим платама.

“Исто као што ми сада говоримо о привлачењу капитала, иновација, тако треба привући и стручњаке. Без стручњака не може једна привреда да направи помак”, истиче Гречић.

Одлазак најбољих ниједна земља није зауставила, али су га неке земље ублажиле улагањем у науку. Уколико Србија у те сврхе не издвоји више од 0,3 одсто бруто домаћег производа, колико сада издваја, наши млади неће престати да траже туђе пасоше.

РТС