ЈЕДНА од најчешће остварених претњи у Србији је: “Ја ћу тебе на суд!” Зато и не чуди што Србија спада у сам врх европских земаља у којима грађани имају највише посла са правосуђем. Како је за “Новости” потврдио вршилац дужности председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић, лане је чак 70 одсто нације морало неким послом у суднице.
– На основу годишњег извештаја види се да је у прошлој години у раду било више од 5,3 милиона предмета – сматра Милојевић.
Председник ВКС је, ипак, погрешио у једном. Проценат оних који решавају своје муке у парничном или ванпарничном поступку још је већи. Ако се број предмета не одузме од укупног броја становника (7,2 милиона), већ само од пунолетних житеља (5,8), испада да само пола милиона душа нема никакве везе са правосуђем! Наравно, треба узети у обзир и да великих број људи не води ниједан спор, док их други имају по неколико.
Највећи број предмета у вези је директно са кризом и немаштином. Близу 2,3 милиона чине поступци против оних који дугују за комуналне услуге. Мада су извршења на основу веродостојне исправе (како се званично зову решења за наплату ових дугова) смањена, њихов број је и даље импозантан. Према Милојевићевим подацима, највећи укупан прилив забележен је прошле године у Првом (102.219) и Другом основном суду (23.498) у Београду, али и у основним судовима у Новом Саду (10.682), Крагујевцу (9.770) и Крушевцу (9.488).
ХИЉАДЕ ПРЕКРШАЈА У Србији се сваке године почини велики број прекршаја. Лане је пред свим прекршајним судовима у раду било више од милион предмета, међу којима највише саобраћајки (око 500.000), привредних прекршаја (130.000) и ремећења јавног реда и мира (око 100.000).
– Кад су у питању парнице, највише их је у вези са дугом, накнадом штете, стицањем без основа и различитим утврђењима својине, ништавости уговора и слично – објашњава Гордана Вуковић, портпарол Првог основног суда.
У грађанским одељењима се решава 85 до 90 одсто свих предмета, а само 10 до 15 одсто отпада на кривицу.
– Много је међусобних парница, али има доста и ванпарничних поступака. Ту су оставинске расправе и решавање наследства, уређења међе, коришћења заједничке ствари (ако је зграда са двориштем у државној својини), проглашење исправа неважећим – објашњава Драгана Бољевић, председник Друштва судија Србије.
Није мали ни број бракоразводних парница, спорова око издржавања и поверавања деце, подела имовине између супружника или сродника. Пуно је предмета и из области осигурања, али и радних спорова. Све у свему, у основним судовима прошле године је укупно у раду било чак 3,7 милиона предмета.
– Код нас је уобичајено да се било какав конфликт или неспоразум решава у судници, али то не мора да буде лоше. Боље то него да људи узимају правду у своје руке – каже психолог Првослав Плавшић.
Он додаје да суђења “око плота”, колико год банално говорила о нашем менталитету, показују да прихватамо демократске институције друштва, као што је правосуђе. Проблем је, међутим, што су овдашњи судови преспори, па правда која дође после 10 или 20 година не доприноси решењу проблема, већ суђење само себи постаје сврха. Две најдуже парнице у земљи иначе трају 41 и 42 године!
Новости
