Инфлација од 9,6 одсто у априлу највише ће погодити грађане са нижим и просечним примањима, они немају чега да се одрекну
Иако су цене у трговинама и услуге овог априла у поређењу са истим месецом прошле године веће у просеку за 9,6 одсто, субјективни осећај потрошача је да се оне свакодневно пењу у спиралу инфлације.
Ни тих 9,6 одсто није мало, а то што грађани осећају као велики притисак је чињеница да просек вуку производи и услуге којих не могу да се одрекну – хране, превоза, одржавање станова…
Најугроженији ће бити они са мањим и просечним примањима, где је удео потрошње управо ових група роба и услуга био најдоминантнији и готово да нема простора за раст који диктирају поскупљења.
Тако су у категорији хране, највећи раст имале цене кафе и чајева, 24,5 одсто су скупљи а растом од 23,7 одсто у стопу их прати поврће. Месо, које је талас поскупљења ухватио још на крају 2020. постало недоступније јер су цене више за 19,5 одсто у односу на април прошле године.
Уља и масти плаћамо 17,6 одсто више него лане, хлеб и житарице 13,6 а за млеко, сир и јаја издвајамо 12 одсто више пара. Генерално, храна је скупља 16 а безалкохолна пића 14,1 одсто у односу на исти период прошле године.
Трошкови становања, који такође спадају у категорију оних које је немогуће избећи или смањити, већи су за око шест процената, што на први поглед само не делује алармантно.
Међутим, просек вуче то што је одржавање и поправка у становима скупља за 16,2 процента, цене материјала потребног за то веће су за 17,8 а услуге одржавања за 14,8 одсто, комуналије и електрична енергија су остали на истом, али се не зна до када ће остати тако јер се увелико најављују нове цене струје и грејања док статистика већ бележи раст цена чвстог огрева од 18 процената.
На тржишту су, међутим, већ сада цене угља више за преко 80 одсто док су огревно дрво и пелет скупљи од 30 до 50 процената.
И у сектору транспорта, за гориво се издваја скоро петина новца више него прошлог априла, а за 16,5 одсто скупље је одржавање па је за коришћење и одржавање аутомобила потребно 16,5 одсто више новца. То је утицало и на друмски превоз путника, скупљи је за 5,6 одсто док се цене железничког и авионског превоза, према подацима статистике, нису мењале.
Драстично су поскупеле новине и часописи, чак 36 одсто, у категорији здравља, највећи раст бележе цене стоматолошких услуга, 11,8 одсто а угоститељске услуге скупље су за око десет процената.
Jedino ako vlast namerno radi, a koliko se zna kroz istoriju ako cene skoce a korpa potrosaca i plata ista i dodje do razlike 30,40 posto proglasava se sankcioni kolaps kao 90 tih, slobodna trgovina, bez poreza,akciza na robu i usluge i za hranu, menjacnicu, robu, uslugu, energente, u suprotnom je namerno unistenje ljudi ili sto bi rekli koron 2 djavo i satanisti nastavljaju pod drugim desavanjima a nastavak i cilj isti..zato i istok i juzna Amerika,Usa(deo) ne zele te vrednosti