Драги пријатељи и родбино,
Примила сам ваше поруке и желим све да вас обавестим да смо се извукли и да смо живи. Једва. Још увек смо у шоку. Имамо голе животе, све материјално смо изгубили. Сада сам као и 90 посто обреновчана, бескућник. Изгубили смо све. Шта да вам кажем, немамо чак ни гаће, а камо ли фрижидер или машину за веш, чашу, или тањир.
Моја кућа је једна од првих које су биле на удару водене стихије у центру Обреновца. Не верујте ономе шта вам кажу на телевизији. Све је исфабриковано као за време Слободана Милошевића. Нисмо били обавештени. Нисмо слутили озбиљност ситуације. Пре, за време и после поплаве власт је била неорганизована. Били смо препуштени сами себи. Гладни и жедни. Мокри.
Одећа се сушила на нашим већ охлађеним телима на 10 степени. 36 сати на ногама. После свих тих страхота и мука, при евакуацији јуче поподне, војна полиција је нас мајке децом третирала као стоку. Држали су нас иза конопца као краве. Викали на нас. Претили. Гурали нас. Свака част војсци у Јакову. Прихватили су нас тако да смо поново имали мало достојанства и осећали се као људи. Свака част добровољцима. Сви остали су нас изневерили.
Служба за узбуњивање није се огласила. Срамота је што ти људи примају плату из наших дзепова. И на крају, да се зна. У Обреновцу, Баричу и Умци се бранио Београд. Нашим животима и нашом имовином. Сигурна сам да ће се обреновачки грађани огласити са својим причама и да ће Србија сазнати праву истину о Обреновцу. Јер, не могу да цензуришу интернет као телевизију. Сада чујем да нам стрвинари пљачкају куће. Жалим, што немамо преки суд у оваквим ситуацијама. Слободно делите овај текст.
Србија треба да зна.
Гордана Вулиновић, 18.05.2014
Обреновац
Postovana, molim Vas da mi omogucite kontakt sa Gordanom, ozbiljna sam osoba, majka, imam 50 godina, zaposlena, ne radim za medije niti bilo kakve sto vladine i nevladine organizacije, nisam nekih narocitih materijalnih mogucnosti ali humana sam i emotivna osoba Rodjena sam beogradjanka, imam dosta prijatelja, ljudi koji su radi da pomognu…eto, na Vama je da prosledite ovo Gordani a ostalo je na nama. Srdacan pozdrav Vama i najveci dragoj Gordani i njenoj porodici
Postovana gospodjo,zao mi je zbog nesrece koja vas je zadesila,ali imajye u vidu kada vec pominjete beograd,da je desetina hiljada beogradjana otislo u obrenovac,da vama pomogne jer beograd je siguran,branio se obrenovac ili ne.beogradjani brane i sabac koji je mnogo dalje nego obrenovac.ljudi su krenuli tamo cista srca i ostavite malo beograd na miru barem u ovakvim situacijama kada od beogradjana imate najvise pomoci