Србија у амбису

Србија би, ако њен годишњи раст бруто друштвеног производа буде три одсто, могла да сустигне Европу тек за пола века, показује извештај Светске банке, која управо толики раст српског БДП-а прогнозира и за ову годину. У идућој ће, верују бити 3,5, док би 2020. могао да дође до четири одсто.

Мерећи досадашњим резултатима, Србија каска за земљама региона, а и испод је европског просека. Најгора у региону била је 2016. са раастом БДП-а од 1,9 одсто, не рачунајући Македонију, која је тада била у огромној политичкој кризи. Раст БДП од два одсто у 2017. години, који за за један одсто био испод прогнозираног, у Влади Србије је оправдан елементарним непогодама, мразом и сушом, мада су и комшијске земље под истим климатским условима оствариле и више него дупло већи раст.

Предњачила Црна Гора са 4,2 одсто и Албанија са 3,8 одсто, а чак је и Косово и Метохија, рачунајући одвојено, остварило 4,4 одсто или скоро 2,5 пута више од Србије. Прилично каскамо и за суседном Румунијом, која је забележила 5,7 одсто и Словенијом, чији је раст БДП-а био 4,7 процената. То заостајање Србије економски стручњаци образлажу несређеним економским стањем и правним хаосом.

Убедљиво последњи

У периоду од 2013. до 2017. године, највећи кумулативни раст остварила је Црна Гора 15,8 одсто, Македонија 14,2 одсто, БиХ 12,6 одсто, Албанија 11,2 док је Србија последња са свега 6,3 одсто. Иза су биле само земље погођене кризом и ратом попут Македоније и Украјине.

Много је разлога за овакву ситуацију, указује економиски експерт Љубомир Маџар, наводећи као највећи, примитиван српски политички систем, налик социјализму из којег је Србија једва изашла.

– Много тога нам не ваља. Живимо у једнопартијском систему, јер се поново за важне функције у држави и предузећима бирају поуздани партијски људи, лојални, а нестручни. Такође, наши политичари не схватају да нема добре привреде без јаке домаће бизнис подршке, као што не схватају да не одрађују свој посао, па је домаћа привреда са лоше заштићеним уговорима – несигурна. На нашу привреду утиче и велики правни неред због којег не добијамо добре оцене у иностранству – указује Маџар за “Вести” и истиче да је, уз сву самохвалу о добрим резултатима и оцену како смо “лидер у региону”, Србија са Хрватском заузима зачеље по БДП-у у региону.

Без продуктивности нема спаса

Формулу за достизање брзине економског раста земаља у окружењу саопштио је протеклих дана Економски институт МАТ.

Током последње петолетке Србија је имала укупни привредни раст од око шест одсто, а суседна Румунија је била боља готово петоструко, чак 25 одсто. Остале државе централне и источне Европе биле на 15 одсто. Стојан Стаменковић, координатор истраживачког програма МАТ-а је рекао да српски циљ мора да буде одржив високи привредни раст који је могућ само ако буде ослоњен на раст продуктивности.

Са растом од три одсто, према оцени економисте Александра Стевановића, Србија је међу слабијим државама.

– Зашто нисмо као Румунија? Зато што није регулисано много питања која су закочила привреду у даљем развоју. Мора да се среди стање у сфери отпочињања бизниса за мала и средња предузећа да би привредници могли да праве дугорочније планове и да се створи амбијент правне сигурности. Без тога ћемо тешко бити успешни – навео је Стевановић за “Вести”.

Он истиче да садашњи БДП можда не би био ни толики, без светских токова.

– Није овакав БДП заслуга српске власти, већ чињенице да је светска привреда на врхунцу експанзивног таласа – закључио је Стевановић.

Да би кроз 10 година стигли просечни доходак по становнику региона југоисточне Европе, годишња стопа раста БДП-а треба да буде минимум пет одсто, а да околне земље остваре привредни раст од три одсто годишње.

Д. Декић – Вести