Припадници разних верских група неуморно сеју ђавоље мамце, ловећи душе младих и старих широм планете. У бугарском граду Благоевград управо је одржано Девето саветовање мреже за проучавање религије и деструктивних секти. Овај скуп на коме су учествовали еминентни стручњаци из невладиних организација и старешине традиционалних цркви покушао је да упозори на секте као пошаст модерног доба.
Секте и у Србији вребају очајнике на сваком кораку. На овај проблем протеклих година многи су упозоравали, али у последње време, стручњаци истичу да су све агресивније.
У њиховим канџама налазе се млади, средовечни, стари, којима је заједничко то што су сиромашни, разочарани, обезнађени, па одговоре покушавају да нађу у квазирелигијским и мистичним учењима. Много младих налази уточиште у сектама, које не само да их отуђују од породице и друштва, већ их могу гурнути и у мрежу наркоманије, криминала, а појединце натерати да дигну руке од себе.
Често се чује да су млади широм Србије најчешће жртве секти. Колико их је у сектама или нетрадиционалним верским организацијама, ствар је различитих процена, које варирају од неколико хиљада до неколико десетина хиљада чланова. Зашто су секте опасне по грађане Србији, недавно је покушао да објасни сектолог Слађан Мијаљевић.
– Постоје притисци да се поред Православне, Католичке, Протестантске цркве и Јеврејске и Исламске заједнице, екстремне верске заједнице, односно секте, признају као верске организације, чиме би се разбило јединство народа. Најпознатије секте у Србији су сатанистичка, Харе Кришна, Шри Чинмој, сајентолози.
По имовини су рекордери Јеховини сведоци, који само у Србији имају више од 70 објеката у власништву. За најопаснију се сматра сатанистичка секта Црна ружа. Оно што је опасност у активностима секти јесте да управо њихово деловање узрокује пропадање породице, затим друштва и онда целе државе – сматра Мијаљевић, који наводи да су последњих година све активније и са бројнијим чланством.
Он објашњава да се деценијама у Србији поставља питање деловања секти, али да се још нико систематски не бави овим проблемом.
Сурови ритуали
Члан сатанистичке секте Роберт Хеј из Бечеја крајем 2014. заклао рођака Тибора Лакатоша. Секташко опредељење убица из Бечеја исказивао је на друштвеним мрежама, а испоставило се да је припадник групе која обреде врши ноћу. Медији су објављивали да је убијени Лакатош хтео да напусти сатанисте, због чега је свирепо кажњен. То је, кажу, и потврда да су то опасне, деструктивне групе са “суровим ритуалима” који се по чланове неретко завршавају и трагично. Стручњак за секте Димитрије Пастуловић, аутор књига “Секте и ментална манипулација” и “Хорор пред нашим вратима”, изјавио је тада да српско друштво проговори о секташтву тек када се деси злочин.
Како “Вести” незванично сазнају у полицији, последњих година регистрована је инвазија деструктивних секти.
– Имамо случајеве малолетника који беже од родитеља да би се придружили сектама, које своја седишта имају у кућама, које споља изгледају сасвим уобичајено. Старије чланове често шаљу у иностранство, у регионална седишта, где пролазе индоктринацију, а после их враћају у Србију, где и они почињу да врбују нове чланове. За сада немамо законске основе да их забранимо, можемо само да реагујемо уколико су малолетници побегли од кућа код њих и тада ту децу, када их нађемо, враћамо породици – кажу у полицији.
Нису све секте деструктивне или склоне уништавању личности, истичу стручњаци, али су готово све искључиве уверене једино у вредност својих начела по којима сви чланови морају беспоговорно и послушно да се понашају. Постоји више врста ових заједница. Уколико су чланови уверени само у исправност свог веровања и истовремено у неправичност постојећег поретка, те оправдавају силу као средство за измену тог поретка, онда је у питању агресивна илити офанзивна секта.
Спавање у гробници
У београдској гимназији “Свети Сава” 2002. године самоубиство је извршило двоје ученика за које се верује да су били следбеници Црне руже, као што је био и Суботичанин Нандор Киш, који је 1993. убио два и ранио неколико војника, па се убио.
– Чланови Црне руже печена теста натапају крвљу животиње и једу, а после употребе наркотика, оргијају. Услов за пријем је да се преспава у гробници уочи сахране неког покојника, а дешавало се да из њих извлачим избезумљену децу 14-15 година – изјавио је својевремено за “Вести” Димитрије Пастуловић.
Уколико са друге стране, секта трпи и прихвата постојеће стање, те настоји да га реформише прихватањем и асимиловањем нових чланова, то је такозвана реформистичка секта. Ако се секта одриче не само офанзивних метода, већ и претензија за побољшање света и ограничи се на верско-морални живот својих чланова, то је интроверзионистичка, толерантна секта, веле експерти.
Као можда основна разлика како се може препознати разлика између правих цркви и секти јесте њихова отвореност за чланство и порука коју шаљу. Тако су најраспрострањенија езотеријска учења, поруке намењене највећем броју верника. Три религије Откровења, хришћанство, ислам и јудаизам су по својој природи езотеријске, јер су библијски пророци, Исус и Мухамед били преносиоци божанске речи доступне свима. Али на граничном подручју великих религија постоји и други пут приступа божанском и ту се налазе секте.
Уколико би, ипак, требало тачно разграничити где се завршавају цркве, а где почињу секте, можда је најбоље тумачење дао филозоф и социолог Макс Вебер, који је навео да су цркве инклузивне групације у које могу ући сви, док су секте ексклузивне и резервисане за мали број следбеника.
Зашто су секте данас толико распрострањене у Србији, објаснила је за медије психолог Бранка Тишма. Она објашњава да су нестабилна времена увек утицала на несигурност људи, на мање исказивање пажње породице, пријатеља, па је с обзиром на то, добродошла подршка на било који начин и од било кога.
– Када имамо уређен друштвени ситем, онда имате коме у кризним ситуацијама да се обратите. У супротном, људи се поклањају сваком ко ту подршку може на било који начин да пружи у таквим ситуацијама постају зависни, од Фејсбука, игара на срећу, али и од секти – објашњава Тишма.
Сутра – Србија у раљама секти (2): Тренутак слабости води у лавиринт
Б. Ђокић – Вести
