Србија у читавом региону има убедљиво најмање плате!

Највећа просечна плата у прошлој години на простору бивше Југославије исплаћена је у Словенији и износила је 1.004 евра, док је најмања била у Србији – 361 евро.

Просечна плата у Црној Гори прошле године била је 482, у Хрватској 747, у Босни и Херцеговини 422, а у Македонији 365 евра. Међутим, када се погледа раст просечне плате у 2015, јасно је да је он највећи у Србији.

Наиме, просечна плата у Словенији прошле године порасла је за свега 1,49 евра, у Хрватској за 5,44, а код нас за 34,77 евра, јер је Србија у прошлу годину ушла са просечном платом од свега 326,42 евра.

По оцени економисте Милана Ћулибрка, проблем је у ниском стандарду и није довољно имати највећи раст плата у једној години, ако се креће са најнижом основицом у комшилуку.

– Тачно је да само ми имали највеће повећање просечне плате, али не сме се заборавити са каквим стартом смо се у трку упустили. Уколико плате најбрже расту у Србији , а и даље су најниже у региону, онда је јасно да имамо проблем и да је он у економској снази и моћи ове државе, која је најгора економија, према 10 битних индекса, на простору бивше Југославије. Када се све то зна, онда подаци о најмањој просечној плати и највећим њеним повећањем истовремене не може никог да изненади – каже Ћулибрк за “Дневник”.

Он указује на то да би у Србији на просечну плату, као што је то у свим другим европским државама, требало да утичу веће плате у привреди, односно да би оне морале бити веће него у јавном сектору, али да то изостаје.

– Србија је једна од ретких европских држава у којој су плате запослених у јавном сектору веће него у приватном. То нигде није случај. Предузетницима нико не може одређивати колику ће коме дати плату. Међутим, проблем је што су плате у нашој привреди мале или се барем тако приказују – а то улази у просек – јер радници на папиру добијају минималну зараду, али им се део даје на руке – каже он.

Вестионлине