Андерс Цобел, бивши немачки амбасадор у Београду, који је преминуо 2009. године, био је у праву: Србија неће ући у Европску унију пре 2025. То је последица Новог приступа, али и “велике коалиције” демохришћана и социјалдемократа, која ће наредне године предводити Немачку под слоганом “Креирамо будућност Немачке”. Европи се, кажу многи у Берлину, црно пише ако се Ангела Меркел окрене само свом дворишту. А Србији – још црње, јер ће де факто признање Косова бити услов свих услова.

Ако Франк Валтер Штајнмајер постане шеф дипломатије и Борис Тадић поново заузме одговарајућу позицију у Београду, из Берлина би могла да стигне и по која добра вест за Србију. Сви услови би остали исти, укључујући и већ фамозно 35. поглавље, само што би захваљујући изванредним односима Штајнмајера и Тадића поједина правила понекад била тумачена у корист Београда, прича извор Недељника, високопозиционирани дипломата у ЕУ

У приступном уговору Србије с ЕУ било би изричито формулисано да Београд не може да блокира не само чланство него ни било који корак Косова ка чланству у ЕУ

“Тема Европа не само да је била избрисана из изборне кампање, него је била прецртана и у међустраначким преговорима за стварање владе”, изјавио је бивши немачки канцелар Хелмут Шмит. Ехо његових речи се чуо и у ставовима некадашњег шефа дипломатије Јошке Фишера.

“Још горе су се ствари догодиле. Меркелова је пристала на минималну цену рада, а социјалдемократи су одустали од еуробондова (обвезнице ЕУ). Дакле, Европи се пише црно”, казао је Фишер поводом склапања договора о “великој коалицији” која ће водити Немачку у следеће четири године под слоганом “Креирамо будућност Немачке”.

Речи двојице истакнутих немачких политичких фигура навеле су ме да потражим агенду из дописничких дана у Бриселу и окренем неколико бројева телефона старих пријатеља, који су у међувремену напредовали у својим министарствима кључних држава чланица ЕУ или у европским институцијама. Јер, ако се Берлин тако мало интересује за Европу, како ли се тек односи према проширењу ЕУ.

“Биће да је Цобел, сад ће му годишњица (Андерс Цобел, бивши немачки амбасадор у Београду, умро 2009. године, прим. аут), био у праву кад је говорио да Србија неће у ЕУ пре 2025. године. Сада се у преговорима примењује такозвани Нови приступ, много строжи и много дужи него што је то био случај, не само према државама из проширења из 2004. године, већ и према Хрватској. Мада, ако Франк Валтер Штајнмајер постане шеф дипломатије и Борис Тадић поново заузме одговарајућу позицију у Београду, из Берлина би могла да стигне и по која добра вест за Србију. Да се разумемо, сви услови би остали исти, укључујући и већ фамозно 35. поглавље, само што би захваљујући изванредним односима Штајнмајера и Тадића поједина правила понекад била тумачена у корист Београда, а не стриктно примењена као што ће то бити, највероватније, случај. Србијом се сада бавимо на нижим нивоима и врло ретко долази на дневни ред виших званичника, тако да је маневар који углавном имају министри и њихови заменици сужен, јер нижи службеници могу само да примењују, без интерпретација”, каже за Недељник високопозиционирани дипломата у ЕУ.

У једном интерном документу, у који је Недељник имао увид, Берлин је формулисао своју политику према Србији у процесу преговарања за чланство у ЕУ. Део тих смерница је био коптиран и у радни папир (нон папер) који је Берлин заједно с Лондоном предао својим партнерима у ЕУ. Идеја Берлина је веома јасна: искористити процес преговарања о чланству Србије у ЕУ за потпуну нормализацију односа Београда с Приштином. Србији би се оставила могућност да де јуре не признаје Косово, али би де факто морала да усвоји све правне акте и да их спроводи према Косову као према било којој другој држави. Штавише, у приступном уговору Србије с ЕУ, било би изричито формулисано да Београд не може да блокира не само чланство него ни било који корак Косова ка чланству у ЕУ.

“Ишингер (немачки амбасадор, члан тројке с Визнером и Харченком која је водила додатне преговоре о статусу Косова 2007. године, прим. аут) још током преговора о статусу Косова помињао је, као пример, споразум две Немачке из 1972. године. Мислим да Берлин жели да води игру управо у том правцу”, каже за Недељник извор у Савету ЕУ.
Ево неких смерница поменутог документа:

– Гарантовати пуну нормализацију односа пре завршетка преговарачко-приступног процеса (то значи легално обавезујуће споразуме који гарантују Србији и Косову пут ка чланству у ЕУ) и поставити га као услов за затварање преговарачког поглавља 35 (поглавље које би могли да назовемо: разно или остало, прим. аут). То поглавље би било отворено у раној фази преговора и затворено тек по постизању циља – пуне нормализације односа.

– Услов нормализације односа мора да буде ојачан у сваком преговарачком поглављу, укључујући и мерила за отварање и затварање поглавља. Тако би се осигурало да нормализација буде достигнута у свим поглављима где је однос према Косову релевантан. Преговарачи ЕУ би требало да одреде током скрининг процеса сва поглавља где Косово можа да буде директно или индиректно дотакнуто.

– Кроз поглавље 35 ће се огледати укупан напредак Србије ка пуној нормализацији односа с Косовом током преговарачког процеса. У сагласности с Новим приступом преговарању, поглавље 35 ће бити међу првима на столу за проверу података, и тада ће бити утврђени кључни услови за испуњавање мерила неопходних за отварања поглавља, мониторисање напретка и на крају његово затварање.

– Створити ефикасан обавезујући механизам који би спречио Србију да блокира Косово, по могућству унети га у приступни уговор Србије с ЕУ, и у сваком случају везати га за затварање поглавља 35.

– Увести “јаку дисбалансну клаузулу” за нормализацију односа на линији Новог приступа за поглавља из области владавине права. То ће омогућити успоравање преговарачког процеса у свим поглављима, укључујући и замрзавање процеса отварања или затварања преговарачких поглавља, у случају да Србија не чини задовољавајући напредак у нормализацији односа с Косовом.

– Увести “корективну клаузулу” на бази Новог приступа, што би омогућило ЕУ додатни механизам за суочавање с озбиљним препрекама током преговора ако би се нашли пред назадовањем или подривањем процеса нормализације.

– Суспензивна клаузула би била проширена и односила би се и на напредак у процесу нормализације односа с Приштином.
– Створити свеобухватни надзорни механизам и обезбедити редовно ажурирање држава чланица ЕУ о напретку.
– Посвећеност дијалогу с Приштином у циљу решавања техничких, правних и других питања у процесу нормализације односа.
– Снажна улога високог представника и Европске комисије била би од посебне важности за наставак дијалога и мониторисање имплементације постигнутих договора.

– Циљ је да преговарачки процес не омогући само да Србија постане чланица ЕУ, већ њен успешан члан.
Дакле, преговарачки процес с ЕУ, у очима Берлина, требало би да одигра улогу колективне психоанлизе у којој би Срби морали да науче да живе са чињеницом да је Косово независно, и да се по могућству не секирају много због тога.

Недељник