Србија у колапсу: у блокади више од 30.000 предузећа!

Чак тринаест великих јавних и државних предузећа у Србији дугује 8,8 милијарди евра, а једанаест највећих предузећа у приватном власништву дугује 2,5 милијарде евра, а од тога пет предузећа се налази у банкроту или пред банкротом. Ово је укратко, речима бројки, драматично стање у коме се налазе најмоћније и најбогатије домаће компаније, суочене са најгорим пословним амбијентом у савременој Европи. Незнање, дрскост, насиље и немоћ, свакодневна су слика државне бирократије која у Србији дави свакога ко хоће да привређује и доноси нову вредност.

Због оваквог односа, првих дана октобра месеца 2014. године, у блокади је било тридесет хиљада предузећа. Заплашени оваквом ситуацијом, многи затварају своје фирме, а они који то могу, мењају и државу и пословни амбијент. Само америчка портпаролка Беле куће тврди да је Александар Вучић на правом путу. Иза њега ће, само ове године, пола милиона људи отићи у гроб. Можда је то сан америчке спољне политике.

Да би употпунили слику стања у коме се приватни сектор данас налази, осим раније приказаних резултата пословања Фармакома, Интеркомерца, Вицториа гроуп и Беохемије, сада приказујемо и резултате консолидованих биланса осталих предузећа у приватном власништву…

После продаје Делта банке и Делта трговинског ланца, било је за веровати да је пословни систем Делта Холдинг, који се налази у власништву Мирослава Мишковића, коначно стао на своје ноге. Наиме, у том систему, има још 12 зависних друштава, а у 2013. години имао је 3.417 запослених, дакле, мање за 244 у односу на претходну годину.

Ангажована су укупна пословна средства у висини од милијарду и 171 милион евра, од чега Делта Холдинг сопственим средствима покрива 57,3 одсто. Обавезе Делта Холдинга износе 500 милиона евра и оне у укупно ангажованим пословним средствима учествују са 42,7 одсто.

Укупан приход остварен у 2013. години износио је 480 милиона евра, дакле, а обавезе друштва су веће од једногодишњег прихода. Само по основу финансијских расхода, Мишковићев Делта Холдинг је у 2013. години имао обавезу од 19 милиона евра. Ако се ти каматни и други финансијски расходи упореде са укупним нето приходом оствареним у тој години од три милиона евра, јасно је да Делта Холдинг постоји да би банкама и другим финансијерима обезбеђивао апанажу!

И на крају, важно је да истакнемо да је нето добит остварена у тој години, нижа него у претходној за једну трећину, а укупан приход мањи је за четири одсто. Нето добит учествује у укупном приходу само са 0,62 одсто. Дакле, Делта Холдингу, нимало не цветају руже.

Сумрак у Зекстри и Верано Моторс-у

Компанија Верано Моторс, која се налази у власништву Радомира Живанића, и има 27 зависних друштава. Ова компанија позната је што је са холандском фирмом МИГ Реал Естате Б.В. купила предузеће Робне куће „Београд“, са учешћем холандског партнера од 82,6 одсто и Верано-Моторс-а са учешћем од 17,4 одсто, док је пре тога била позната као генерални дистрибутер возила Пежо (Пеугеот).

Финансијско стање у овој компанији у последње три године је катастрофално. Верано-моторс има непрекидно блокиран текући рачун 977 дана, за износ од 3,3 милијарде динара, или 28 милиона евра. Док су Робне куће „Београд“ у блокади 265 дана, а у непрекидној блокади 23 дана, за износ од 77,5 милиона динара, или 650 хиљада евра. Такође, у блокади је и Верано-Ремонт са милијарду и 68 милиона динара, или више од девет милиона евра, као и Верано-Ауто са 20 милиона динара… Верано-Моторс у консолидованом билансу за 2013. годину нема никакав сопствени капитал, па, чак, ни капитал холандске фирме, обзиром да је цео капитал изгубљен, па је кумулирани губитак изнад капитала 3,9 милијарди динара. Укупне обавезе Верано-Моторса су 25,1 милијарду динара, или 219 милиона евра и представљају осмогодишњи ниво укупних прихода остварених у 2013. години.

У Верано-Моторс-у и 27 зависних друштава запослено је само 441 лице. У тој години остварен је прихода 2,15 милијарди, а исказани губици су 1,67 милијарди динара, или 53 одсто од прихода. Само за камате и друге финансијске расходе Верано-Моторс је у прошлој години књижио 5,4 милиона евра, или 19,7 одсто прихода.

Зекстра група у власништву Драгана Ђурића 99,24 одсто и 17 малих акционара 0,76 одсто, са четири зависна друштва (Новитет АД из Новог Сада, Ветеринарски завод АД из Земун, Фабрика уља Дунавка из Великог Градишта и Зекстра из Бања Луке) доживела је финансијски колапс. Матично друштво Зекстра група има блокиран текући рачун 1,8 милијарди динара, или 15,3 милиона евра, непрекидно 728 дана, док Новитет АД има блокиран рачун за 38 милиона динара непрекидно 544 дана.

Ветеринарски завод имао је блокаду рачуна 637 дана, а Фабрика уља Дунавка, нема никаквих реализованих прихода и има само једног запосленог. Капитал Зекстра групе је у целини „поједен“, исказивањем губитака у претходним годинама, па је губитак изнад капитала на крају 2013. године износио 4,5 милијарди динара.

На књиговодствено исказаној имовини, вредној мање од шест милијарди динара, обавезе су нарасле до10,5 милијарди динара. Зекстра група има 364 запослена радника. Издавачко предузеће Нолит из Београда има 41 запосленог и у власништву је Ветеринарског завода (69,32 одсто), Акцијског фонда (17,33 одсто) ПИО Фонда (4,75 одсто) акција по основу доинвестирања 1,03 и акција 91 малог акционара (7,57 одсто).

Али, у 2013. години, обевезе су достигле 183 милиона динара, а ово друштво послује са великим губицима. Са Модном конфекцијом у Новом Саду, Зекстра групи није помогло ни то што је још 1997. године припојила себи Центар за моду из Београда, који је тада водила супруга покојног градоначелника Београда, Живорада Ковачевића.

Петеров Ханибал пред вратима Ушћа

МПЦ Холдинг је основао 20. јуна 2000. године Петар Матић, (ЈМБГ: 0309966381001, рођен у Марибору под именом Петер, од оца Петера и мајке Аленчице Матић). Дана 5. октобра 2006. године, одобрена је промена имена Матић Петера у Матић Петар, тако да се од тада почео служити именом Петар. Тако „преобраћени“ Петар, оснивач је МПЦ Холдинг-а које има шест зависних друштава, а овај ошседам д.о.о.

Укупне обавезе друштва су 4,6 милијарди динара. МПЦ Холдинг је купац БИГЗ-а, који ни до данас није реновиран. Затим се појавио као инвеститор хотела „Три листа дувана“ на простору некада чувене кафане истог имена, преко пута Скупштине Србије у Београду.

Матић је од МК комерца, тачније од Миодрага Костића, купио и зграду бившег ЦК и на плацу од више хектара добијеном од Града Београда, као анекс зграде уз ЦК, подигао је трговачки ланац под називом „Ушће тоwер“, чији је оснивач фирма: Балканс Реал Естате Б.В. из Холандије.

„Ушће тоwер доо“, нема запослених, а у 2013. години, исказан је губитак у пословању од 1,7 милијарди динара на приходу од само 622 милиона динара. Ово правно лице изгубило је цео капитал и има кумулиране губитке изнад капитала 3,3 милијарде динара. Законски заступник друштва је извесни Томас Ханибал (Тхомас Ханнибал).

Исти власник, кога заступа исти законски заступник је фирма Иммоцентар доо, који нема запослених. Друштво Балканс Реал Естате доо основала је холандска фирма Балканс Реал Естате, В.П. и са 21 запосленим у 2013. години остварило је губитак у пословању 126 милиона динара, па је изгубило целокупан оснивачки капитал и има укупне обавезе на крају прошле године 3,15 милијарде динара.

Предузеће Ушће Шопинг доо, такође је у власништву исте холандске фирме. МПЦ Холдинг има блокиран рачун за четири милијарде и 77 милиона динара, или више од 34 милиона евра!

Тако је постало јасно зашто Матић већ трећу годину не завршава започети хотел „Три листадувана“ и зашто зграда БИГЗ-а представља легло мишева, пацова и бубашваба…Само МПЦ Холдинг на крају прошле године има обавезе 41 милион евра, али односи Петра Матића и холандске фирме у Ушће Шопинг-у су замршени, што показује блокада рачуна од више од 34 милиона евра, непрекидно 314 дана.

МК Комерц, доо у власништву је Роксанде Костић (9 одсто), Миодрага Костића (3,88 одсто) и швајцарске фирме Агри Холдинг, АГ (87,12) одсто. У 2013. години, било је у овом пословном систему само 235 запослена радника, а укупне обавезе на крају те године достигле су 44 милиона евра, док је цео укупан приход био само 15,3 милиона евра.

Костићев МК Комерц је у тој години исказао губитак у пословању у износу од 586 милиона динара, или 5,1 милион евра, што чини 33,3 одсто укупно реализованог прихода. Само за камате и друге финансијске расходе књижено је 3,4 милиона евра у билансу за ту годину. Како је Миодраг Костић отуђио три велик српске шећеране (у Врбасу, Црвенки и Пећинцима) холандској фирми Нордагри Н.В. са 81,36 одсто учешћа у капиталу Суноко доо, у Србији, основаног 3.06.2005. године, а његова фирма МК Група, постала власник 18,64 одсто фирме Суноко доо, то се његов финансијски положај може сагледати само у посебној експертизи.

Наиме, дана 2. новембра 2005. године, МК група је у Суноко унела 472 милиона динара, вредности две шећеране, а 24. маја 2006. године, и 179 милиона динара вредности треће шећеране. И све то је учинила, највероватније без износа њихових обавеза и тако постала власник Суноко доо само са 18,64 одсто.

Коначно, ту је и грандиозни губиташ, Интеркоп доо Шабац, привредно друштво о коме је Таблоид у више бројева писао, који сада дугује 116 милиона евра!

Пара нико нема, ни својих ни туђих…

Недостатак сопствених средстава и високи ниво задужености, један су од основних разлога исказивања високих губитака. Кумулирани губици из претходних година, укључиво у то и губитке исказане у прошлој години достигли су 2.956 милијарди динара, или више од 25 милијарди евра. У тим губицима исказани губитак изнад вредности сопственог капитала на крају прошле године достигао је 1.152 милијарде динара, или више од десет милијарди евра, док је губитак код правних лица којиа располажу са сопственим капиталом 1.704 милијарде динара, или око 15 милијарди евра. Са таквом крвном сликом ништа се боље не може очекивати ни у пословању ове и наредне године.

Како продати предузеће без присуства јавности?

Са дугом од око 790 милиона евра, 349 привредних субјекта је пред банкротом и стечајем. Агенција за приватизацију скоро пуне три године није објављивала јавне огласе за аукцију или тендере ових друштвених предузећа, а влада и скупштина нису доносиле закон којим се предузећима реструктирању продужује рок до краја године, иако је Уставни суд Србије закључио да је противуставно и несагласно и супротно закључцима Уставног суда даље продуживање рока за наплату поверилаца од предузећа у реструктуирању.

Мишковићев Делта Холдинг је у 2013. години имао обавезу од 19 милиона евра. Ако се ти каматни и други финансијски расходи упореде са укупним нето приходом оствареним у тој години од три милиона евра, јасно је да Делта Холдинг постоји да би банкама и другим финансијерима обезбеђивао апанажу!

У привреди Србије, на крају прошле 2013. године, било је укупно мање од милион запослених. Приходи су у прошлој години реално опали за 1,2 одсто, јер је инфлација оборила минимални раст пословних прихода, а само за камате привреда је издвојила више од милијарду евра! Овакви резултати показују да српској привреди нема спаса.

Миодраг К. Скулић, Магазин Таблоид