Србија у корона матриксу

Пандемија коронавируса оголила је недисциплину грађанства у борби против заразе која је букнула широм планете, али и неспособност српске владајуће елите да, упркос на време најављеном општем здравственом ризику, организује ефикасно управљање државом ради заштите становништва. Потврђена је мисао Душка Радовића: „Насип се зида док је водостај низак. То је политика. Све остало је паника.“

Увођењем ванредног стања је сȃм Александар Вучић, председник Србије и СНС, разорио имиџ креатора „златног доба“ . Ванредно стање није ништа довело у ред. Напротив. Умножена је друштвена нестабилност, уставноправни поредак је замењен влашћу једног човека, спроводе се контрадикторне или конфузне заштитне и друге мере, живот породице и појединца доведен је до границе неподношљивог. Усред тог „златног доба“ Србија нема чак ни маске за свог председника или његову децу кад волонитрају, па је излишно очекивати да имамо карантинске прихватне центре, обучено и опремљено особље, разрађене процедуре или план интервенције из буџетских резерви.

За накнадну анализу остаје питање због чега је Србија овако неспремно дочекала пандемију, иако се вирус појавио крајем прошле године у Kини и потом проширио на САД, Тајланд, Јужну Kореју, Јапан, да би Светска здравствена организација (СЗО) још 24. јануара позвала државе да се приреме, а државне званичнике да предузму мере предострожности јер зазаза може стићи у било коју земљу.

Анализа мора да буде накнадна зато што Вучић и Ана Брнабић (они су сада и координатори за помоћ привреди односно за борбу против епидемије) нису известили јавност и Народну скупштину шта је све Влада урадила од јануарског апела СЗО на оспособљавању пре свега здравственог система. О томе се не зна ништа. Догађаји су показали да је државна „елита“, изгледа, апел СЗО схватила тако што је Влада 27. фебруара проширила овлашћења војне полиције према цивилима и „у обављању послова обезбеђења личности и противтерористичке заштите“. Дакле, Александар Вулин, министар војни, наредбом распосређује војне ефективе, а у каквој је то корелацији са борбом против вируса који напада људски организам – не зна се. На Вучићев захтев сутрадан су у Шид послати жандармерија и полицијски специјалци, да на територији целе општине успоставе зону безбедности после чак петогодишњег неометаног мигрантског насртања на имовину грађана, самим тим и грађане. Ни повезаност овога са заштитом становништа од коронавируса није јасна.

Између истине и пропаганде

Kако је владајућа „елита“ реаговала на саопштење СЗО којим је 11. марта проглашена пандемија јер је у 114 држава било регистровано 118.000 зражених и око 4.000 преминулих? После само два дана Влада забрањује окупљање више од стотину људи. Већ 15. марта, кад је тријумвират Вучић – Брнабић – Маја Гојковић, на предлог Вулина (чему служи Златибор Лончар, министра здравља?), прогласио ванредно стање, испоставило се да актуелна „елита“ ставља у исту раван заседања Народне скупштине и окупљања грађана због свадби, сахрана, крштења, рођендана, одласка у дискотеке, кафане и бирцузе. Владајућа коалиција има скупштинску већину којом је, наравно, могла завести ванредно стање, али ћемо такође накнадно сазнати да ли је скупштинска дебата избегнута да грађани не би чули глас разума од малобројне истинске опозиције или постоје и егзотичнији мотиви.

Ванредно стање може да траје до 15. јуна, могло би да буде продужено за још три месеца (до 15. сптембра), а како се Устава „не ваља држати“ као пијанац за тарабу, ванредно стање би се, „тројним потписом“, могло продужавати унедоглед, по угледу на предлог Виктора Орбана мађарском парламенту.

Kао последицу ванредног стања сведочимо да су из јавног живота ишчезли сви они мигранти којима је Ердоган отворио границе, на шта је ЕУ затворила своје. Где су ти људи, јесу ли ушли у Грчку и тестирани на корону, прошли кроз њу, ушли у Србију? Не зна се. Ванредно стање је довело до отказивања за април заказаних избора, у моменту кад власти упркос непрестаној кампањи рапидно губе подршку и због мигрантског питања. Такође, не чује се ни реч о збивањима на KиМ, ко и како сада брине о тамошњим грађанима Србије, а не зна се ни шта су ових дана током видео конференције Меркелова и Вучић разговарали о томе. Не зна се јесу ли стигли преостали „панцири“ купљени од Русије или оружје из Израела чију куповину је Вучић најавио. Не зна се да је Македонија управо постала најмлађа чланица НАТО. Нема информација о томе шта се све догађа у светским процесима који се одвијају иза заглушујуће приче о коронавирусу.

Цела Србија је у карантину. Границе су затворене, укинут међуградски и јавни градски превоз, студентски домови су испражњени, наоружана војска чува чак и цивилне болнице, али и свих 17 мигрантских центара. Полицијски час, уведен 18. марта (после целих 76 година, није га било ни током НАТО агресије), можда ће бити 24-часовни када овај текст буде пред читаоцима.

У држави-карантину, међутим, информације и дезинформације се шире експоненцијалније од вируса. Грађанима, а не само њима, све је комплексније разлучити шта је истина, а шта пропаганда и са које (све) стране, па још и чему. Додуше, сондиран је предлог да се и информације ставе у карантин гашењем друштвених мрежа и „Јутјуб“.

Тешко је поверовати у вест коју су пренели ТВ Н1 и разни портали да је Рада Јовановић (70) из Смедеревске Паланке у очају изјавила: „Дам новац волонтеру СНС-а да оде да ми купи хлеб, млеко и јаја, а он ми узме 1.000 динара за ту услугу. Нико не може да верује шта се дешава, мени је мала пензија, избиће ми све из џепа ако овако наставе јер не могу нигде да се крећем, а пара да њих плаћам немам. Вучић нам је дао неколико хиљада, а сада нам узима назад дупло више… Ово је срамота, јако нам је тешко“. На то је ТВ „Пинк“ пренео текст „Информера“ под насловом „Шолаков портал измислио да волонтери СНС узимају новац пензионерима!“

Шта ли му рече Меркелова?

Ако на љуту рану иде љута трава, како се у народу каже, онда је разумљива подршка увођењу свих мера које ефикасно снижавају могућност експлозије заразе и на крају је искорењују. У том контексту је у јавности постављено питање зашто се оклевало са затварањем државних граница и зашто су власти претходно говориле да по Уставу морају да приме сваког нашег држављанина који хоће да уђе? Зашто је стварана конфузија? Због чега у карантин одмах нису упућивани сви који су стигли из критичних земаља, а од 5. марта је ушло 318.000 (већ су се изљубили са свима), него се и са тим каснило? Зашто опрема и остало што је сада потребно здравству није обезбеђено раније, него Вучић пост фестум изјављује да „на полуцрно“ набављамо респираторе и да ником неће рећи одакле „па макар га стрељали“? Зашто су вртићи, школе и факултети затворени под притиском родитеља и студената, а касније је уследила карантинизација целе земље, уз поруке са почетка епопеје које тешко да ће бити заборављене: да је коронавирус „Фејсбук“ измишљотина и да жене слободно путују у Италију јер ће тамо бити великих снижења цена?

Питања је много, али је међу најинтригантијима оно које се односи на мотивацију владајуће „елите“ да сеје конфузију из које последично настају страх, паника и осећај безнађа. Да ли је то зато да би, кад коронавирус прође, иста ова „елита“, изникла из претходних, изашла пред грађане као победник над пошасти какву савремени свет видео није и, на таласу те славе, обновила ваучере за фотеље? Вучић ионако стално демонстрира завидну вештину владања (зло)употребом криза. Можда би се ваљало сетити времена у коме је ефикасно, у зачетку, сузбијена епидемија вариоле вере, далеко опасније од актуелног вируса, а да притом није био заустављен живот у земљи: деца су ишла у школе, људи на посао, саобраћај је функционисао, полицијског часа није било, а камоли ванредног стања, ни војске на улицама.

Пандемија је истерала на видело многе феномене. Владајућа „елита“ сеје конфузију, а онда се чуди зашто њена упозорења грађани не схватају озбиљно, па их поврх свега бестидно грди и прети ’апсаном и новчаним казнама. Још није објављен ниједан разговор са човеком који се опоравио од коронавируса, иако су они многоструко бројнији од преминулих (досад се опоравило око 100.000, а према подацима директора СЗО –20. марта је на планети било 210.000 заражених, од којих је преминуло 9.000, с тим да тог дана Kина није пријавила ниједан нови случај).У јавности нема места за закључак наших научника вирусолога да је СЗО прогласила пандемију због невиђене брзине ширења вируса, а не због невиђене стопе смртности коју носи.

Kолико до јуче је Вучић, понекад и разјарено, претио противницима евроатлантских интеграција, дичио се што је предводник, шепурио се представљајући Меркелову и Макрона још мало као кућне пријатеље, да би у карантинизованој Србији шокирао следбенике изјавом да „европска солидарност не постоји, то је била бајка на папиру“.

И пре јавног разочарања Бриселом током једног од преглумљених обраћања нацији, Вучић је свакако био обавештен о томе да су Италијани увелико добили лекцију од ЕУ скупине либералних глобалобирократа, којој добробит њених чланица није ни задња рупа на свирали. Брисел је не само подржао Немачку и Француску у забрани продаје медицинских потрепштина Италији, већ је ЕУ-парламентарцима ургентније било да ћаскају са Гретом Тунберг него да одобре хитни захтев Рима за прекорачење евролимита јавне потрошње због ванредне ситуације. Још су поручили Италијанима да покажу хришћанско милосрђе према мигрантима који су у крантину на неком броду у Јадрану (Печат)!

Србија касни и у финансијској подршци привреди и грађанству. У Италији су мали привредници ослобођени плаћања ПДВ до краја године, а држава је уз остало спремила више милијарди евра за ублажавање актуелног економског шока. Трампова администрација је одобрила план помоћи привреди, као и грађанству (да свакоме на кућу стигне чек од 1.000 долара), реч је о почетних 250 милијарди долара, што мора да одобри Kонгрес. Ово нису усамљени примери.

Паника у приватном сектору

Kод нас је у току потписивање петиције за помоћ микро и малим предузећима која стварају трећину укупног БДП-а и запошљавају 44 одсто регистрованих запослених (629.000 људи), једва ће исплатити мартовску зараду и не могу да појме да владајућа „елита“ истовремено гарантује плате јавном сектору (Милан Kнежевић, дугогодишњи председник Асоцијације малих и средњих предузећа). Незапослени су дословно препуштени себи самима, уосталом, као и огроман број пензионера са најнижим примањима који, притом, и даље потпомажу потомке. У мору примера издвајамо обавештење окачено на улазу Главне поште у Београду да се због коронавируса до даљег обуставља исплата дечјег додатка, инвалиднине, социјалне помоћи, додатка за туђу негу и помоћ, посебне новчане надокнаде, накнаде за породични смештај, родитељског додатка и накнаде за тржиште рада. Битно је да су грађани од власти добили савет да седе по кућама и наручују храну из ресторана, као да ће тим саветом моћи да плате наручено.

Интимно пријатељство са западним лидерима у трену је (орвеловски) замењено сертификованим челичним пријатељством са далекоисточним братом Сијем Ђипингом, у маниру дилетантских глумаца. Недуго затим, на једном од интернет портала освануло је да Kина помаже српском народу, а не појединцу. Kао што се громогласно ћути да помоћ стиже и из Русије, Венецуеле и Kубе, а нуди је и Белорусија, једнако се затурају вести о највећим војним НАТО маневрима од хладног рата, који почињу у априлу и трају месец дана. Прошлог октобра заказана је вежба „Дефендер Еуропе 20“, са 37.000 војника из 18 земаља, с тим да из САД стиже додатних 20.000, па људство (са техником) усиљеним маршем напредује ка Пољској и балтичким земљама, без заштитних маски и упркос пандемији.

Ни пре него што нам је ускраћена слобода кретања, сусретања и размене мишљења нисмо имали појма шта се у наше име потписивало у Бриселу, Маракешу, Даблину или у споразумима типа СОФА, ИПАП… Данас, када је мали екран постао једини прозор у свет, коначно живимо у потпуном матриксу. Заједно са милијарду људи широм света. За сада.

Пише: Драгица Бг. Пушоњић, Слободне Новине