Дешава нам се реприза деведесетих година, масовно говоре грађани након догађаја који подсећају на последњу деценију прошлог века, у народу крштену као “било, не поновило се”.

После политичког васкрса функционера који су некада ведрили и облачили ових дана обновљена је и коалиција социјалиста и радикала, црвено- црна како је била прозвана у то време.

Печат су ударили лидери СПС-а и СРС-а Ивица Дачић и Војислав Шешељ у Мионици, наговештавајући могућност да се “патриотски фронт” прошири на целу земљу.

Сарадњу је зашећерио Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије, која је постала део овог обновљеног савеза.

– Та коалиција је природна и нисмо је имали претходних година јер је Шешељ био на привременом раду – објаснио је Марковић.

Ликвидације и сачекуше

Док се на телевизији врте репризе серија с оптимистичним насловима “Бољи живот”, “Срећни људи” и “Породично благо”, на сцену се враћа и музика из тог доба, све са бендовима Фанки џи и Тап 011.

Још горе, опет се дешавају улични ватрени обрачуни.

Последњи, баш као прва мафијашка ликвидација деведесетих, одиграо се испред клуба Нана на Сењаку, где је један младић убијен, други тешко повређен.

Поново убице вребају у сачекушама, ликвидације се дешавају у кафићима, а аутомобили се решетају мецима пред семафором усред дана.

Аутомобили се пале и дижу у ваздух са професионалним потписом, а актери нису откривени.

Убиства полицајаца се догађају усред дана. Као и некада, уста политичара на власти пуна су Хрватске, а у Скупштини Србије се дешавају репризе давних свађа у атмосфери на ивици туче.

Прање СПС

Према речима Бобана Стојановића са београдског Факултета политичких наука, сво то бреме које су изнедриле деведесете није се вратило, него Србију никада није ни напустило.

– Грађани имају негативан став према тим годинама ратова, санкција и криминала који је у то време процветао. Подземље и “треш” музику коју су нам тада пласирали имамо и данас. Али, ми никада нисмо раскрстили с наслеђем тога времена – појашњава Стојановић за “Вести”.

Лажни патриотизам

Бобан Стојановић указује да се СПС и радикали позивају на лажни патриотизам.
– На основу онога што су радили и како су владали деведесетих, а социјалисти и касније, може се рећи да они компромитују та осећања и владају на начин који није патриотски, већ партократски – оценио је Стојановић.

Њега више од мафијашких обрачуна плаши породично и вршњачко насиље, убиства полицајаца…

Сматра да то много дубље осликава стање у друштву.

– Када се осврнемо на политику, СПС и СРС јесу у коалицији која је природна. Лидери тих партија позитивно гледају на деведесете јер су тада били на власти, а негативно на потоњи период. СПС је после 2003. показао недоследност коалицијама с ДСС-ом и Војиславом Коштуницом, па с ДС-ом и Борисом Тадићем. Сада се од ДС-а перу, јер им бирачи више нагињу ка радикалима и желе да поврате пензионере који су се управо деведесетих дивили Слободану Милошевићу – каже наш саговорник.

Земља вечитог ЈУЛ

Некадашњи кадрови ЈУЛ-а редом грабе нове функције преко других партија. Тако је бивши министар здравља Милован Бојић, захваљујући Војиславу Шешељу, опет директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, а некадашњи велики левичар министар војни Александар Вулин већ пет и по година је у власти на крилима напредњака.
Део владајуће коалиције је и лидер Покрета Снага Србије Богољуб Карић, некада кућни пријатељ Слободана Милошевића. Карић је 2006. побегао из земље због оптужби за малверзације и вратио се по застаревању дела. Повратник је и министар екологије Горан Триван, коме је такође застарела кривична пријава.

Рециклирање пропасти

Душко Радосављевић, универзитетски професор из Новог Сада, закључује да Србији није добро, а да они који владају на свако добронамерно указивање на ситуацију гледају као на критику или напад.

– То што из земље годишње побегне град величине Краљева никог није брига. Садашње стање више карактерише наслов популарне серије “Повратак отписаних”, али људи, идеја и политике. После 2000. године мислило се да је део политичких кадрова пометен са политичке сцене заувек. Међутим, они и њихове идеје очито се рециклирају, а бољитком грађана и заустављањем исељавања, првенствено младих, нико се не бави. Прежвакавају се слатки митови на којима су деведесетих јахали популисти и уместо да се бавимо стандардом и приближавањем ЕУ, намичу се гласови и стално доказује да нема алтернативе овој власти – оценио је Радосављевић, који је мишљења да Србија назадује и да односи с окружењем оптерећени предратном реториком нису уопште добри.

Ријалити пречи од науке

– Власт која није успела да направи продуктивну климу у земљи, константно производи некакве кризе. Нема зацртану политику, буџет се усваја без расправе, а парламент је скоро гори него деведесетих. Емитују се ТВ ријалитији, јер не знају шта би друго, а јавност је умртвљена – навео је Радосављевић и истакао да Србија не може да буде ни паметна, ни културна када се за науку издвајају мизерна средства далеко нижа него у другим европским државама.

Оригинал фалсификата: Милошевићеви пионири

У питању је апсолутна реприза тог периода, али као фалсификат оригинала, сматра новинар Слободан Ступар, дугогодишњи дописник британског радија Би-Би-Си на српском језику.

– За разлику од тог оригинала, сада имамо једну карикатуралну, фарсичну варијанту. Малени пионири Слободана Милошевића, његови политички наследници, понашају се као деведесетих јер нису успели да еволуирају. Зато видимо да и даље продају народу тај демоде модел – коментарише Ступар за “Вести” данашњицу у Србији.

Он истиче да су сви политичари који су одрасли под тим шињелом, преузели примитивизам и бахатост као добитну комбинацију, рачунајући на страх грађана као доминантан осећај код Срба од Турака до данас.

Д. Декић – Вести