Скоро четвртина становника Србије је сиромашна, тако да је наша држава европски лидер у немаштини, а на граници беде живи 1,8 милиона људи. Чак 628.000 особа тавори у апсолутној беди. Ни вечеру не могу себи да приуште, па на починак одлазе гладни. Најсиромашнији имају свега 2,5 евра дневно.

У горој позицији смо од Грка, чија презадужена земља, са коефицијентом сиромаштва од 23,1 одсто, дише у леђа Србији, а на трећем месту је Румунија са стопом беде од 22,6 одсто.

Што се тиче месечних примања и ту смо међу најгорима у региону. Грађани Србије месечно зарађују у просеку 422 евра (БиХ – 440, Црна Гора – 512, Хрватска – 832 евра. Иза нас су Македонци са просечном платом од 376 и Албанци са 378 евра.

Срби се због беде неквалитетно хране, па годишње поједу 44 килограма меса, док је европски просек 64 кг, попију 46,6 литара млека, а житељи ЕУ попију чак 90 литара. У просеку се поједе свега 200 грама путера годишње, а у ЕУ та квота износи чак четири килограма.

Праг ризика сиромаштва износи 115 евра месечно за једночлано домаћинство. За трочлану породицу је 208, а за четворочлану 243 евра. Најугроженије су породице са троје или више деце, потом незапослени, али и млади узраста од 18 до 24 године. Уколико не студирају, они се најчешће налазе на бироу рада. Мању опасност да западну у раље беде имају старији од 65 година, јер су пензије редовне.

Србија деценијама кубури са огромним бројем незапослених, који сада износи 700.000, а чак 600.000 грађана прима неки вид социјалне помоћи.

Број корисника народних кухиња је око 35.000, а сваки трећи је дете које има мање од 14 година. Огроман проблем су ниске плате, које често не прелазе 200 евра, иако је републички просек око 422 евра. Јавност Србије је била пренеражена чињеницом да је лане у нашој земљи пореским органима пријављена плата од 240.000 евра! Радници у Србији често остају без посла и тако преко ноћи падају у провалију беде.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да 80.0000 радника у Србији прима плату од свега 185 евра. Економиста Владана Хамовић сматра да би сиротиње било много више да нема помоћи од родбине са села и рођака из дијаспоре.

– Плате и пензије тешко могу да покрију основне трошкове живота, једва да имају за комуналије и храну. Нажалост уколико се неко од укућана разболи људи морају да зајме новац да би купили лекове – истиче др Хамовић.

У Босни и Херцеговини око 600.000 људи живи са три до пет конвертибилних марака дневно.

– Држава једноставно нема одговорности у овоме што се зове социјална политика, а ентитети је воде са заједничком негативном карактеристиком јер ову област воде министарства финансија, који социјална давања схватају искључиво као трошак. Није добро ни онима који се воде као запослени. Наша рачуница је показала да 25 одсто запослених радника својим фамилијама не може обезбедити излазак из апсолутног сиромаштва – нагласио је Папић, стручњак у области социјалног рада.

Према подацима Монстата, скоро половина црногорске популације (330.000 људи) налази се у зони беде. Свега једна осмина прима социјалну помоћ (у месечном износу од 60 евра за једночлану и до 115 евра за породицу са пет и више чланова).

Анализа је показала да је велики број деце погођене немаштином, а њих 9.878 прима дечји додатак у износу 18-30 евра, а 5.833 старих људи на селу има по 40 евра месечно, док 1.531 пензионер прима пензију испод 100 евра, што је далеко испод линије сиромаштва, која износи 163 евра.

Делује застрашујуће, али само једног викенда током хуманитарне акције у туристичком Херцег Новом око три хиљаде људи пријавило је да су – гладни.

– Према нашим проценама, најмање 100.000 становника Црне Горе нема чак ниједан евро дневно по члану породице за храну – каже Марина Медојевић из Банке хране, додајући да из искуства и разговора са бројним породицама зна да су у многим кућама данима једини оброци приганице, прженице, кромпир-чорба без меса, џем, паштета, најјефтиније саламе….

Угрожена и деца

Ризик од сиромаштва дупло је већи у Србији него у земљама ЕУ. Групе које су највише изложене беди су незапослени, самохрани родитељи, особе које живе саме, деца, млади Роми, интерно расељени, особе са високим степеном инвалидитета, као и стари без пензија. Према подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, испод линије сиромаштва је чак 100.000 деце.

Н. С. Прерадовић – Вести