Србија у оковима систематске корупције: Исфлекане беле крагне

Докле је стигла Србија у борби против корупције? Да ли је успешна како су претходних дана оценили српски министри на нишком антикорупцијском форуму или ће, судећи према порукама иностраних организација и тела, морати још много да учи и напорно ради, нарочито кад је реч о корупцији високорангираних службеника.

Почетком месеца Група држава за борбу против корупције (ГРЕЦО) је саопштила да Србија и даље у потпуности није испунила ниједну од 13 препорука овог тела Савета Европе за спречавање корупције међу посланицима, судијама и тужиоцима, а Транспаренси интернешенел у јануару је изнео податке да је назадовала гледано кроз индекс перцепције корупције.

Сложен проблем

Министарка правде Нела Kубуровић тврди супротно. Kаже да Србија напредује и тврдње поткрепљује наводима да је за годину дана примене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала донето 448 пресуда, од којих 444 осуђујућих и да је било 10.000 кривичних пријава и 681 лице под оптужницом.

• Од укупног броја осуђујућих пресуда, 356 је донето на основу споразума о признању кривице, а већину прате затворске казне – казала је и додала да међу њима има високорангираних лица, директора Управе за аграрна плаћања и заменика директора Саобраћајног института ЦИП.
  Хвали се и министар полиције Небојша Стефановић који каже да је Србија у борби против корупције раме уз раме са државама ЕУ.

Саговорноци “Вести” антикорупцијски стручњаци, међутим, указују да су у Србији “бели оковратници” и даље недодирљиви.

Изјаве министара које сугеришу да је проблем корупције мали нису тачне, коментарише за “Вести” председник Kоалиције за надзор јавних финансија Драган Добрашиновић и указује да на пољу системских решења није учињен никакав корак напред, већ неколико уназад. На делу је, појашњава нам, чак и урушавање институција које су брана корупцији.

• Kључ проблема јесте што се судски третирају дела која се тичу привреде, али државни сектор остаје готово недодирљив. Нема осуђујуће пресуде ни за једног високог функционера, а ту парадигму некада владајуће ДС наследила је власт СНС – указује како суд не процесуира врло високо рангиране политичаре, па тако ни системску корупцију.

Овај стручњак истиче да се кроз нова законска решења стварају предуслови за корупцију, а као заједничку тачку свих решења види сузбијање слободног тржишта и креирање монопола у којима послове добијају људи блиски врху власти.

Опрезни инвеститори

ГРЕЦО у извештају, како преноси Инсајдер, уз чињеницу да је 10 препорука делимично примењено, а три нису уопште, наводи и да оцена српских власти у примени препорука више није “у целини незадовољавајућа”. Међутим, податак Транспаренси интернешенела да је Србија десет места пала у односу на 2018, на листи Индекса перцепције корупције, и даље је сврстава у земље “с високим нивоом корупције”.

Тај резултат је, према речима Златка Минића из Транспаренси Србија, добијен на основу више истраживања спроведених за потребе инвеститора, консултантских кућа и других и представља став стручног миљеа, односно како они доживљавају стање у бизнису одређених држава.

• Добијени индикатор утиче на њих и њихове пословне и друге потезе. На основу тога знају имају ли посла с неуређеном државом или с озбиљном правном државом која штити њихова улагања – појашњава он.

Указује и да министри причају о корупцији без детаљне статистике и егзактних података на основу којих би се могло закључити шта је урађено.

• Чули смо како је било више од 400 пресуда, али нема података из претходног периода, па ни могућности поређења да би се јасно видело да ли је остварен тај напредак о коме они причају. Износе се и пресуђени предмети међу којима је огромна количина нагодби, што говори да је реч о случајевима ситне корупције. Нема никога ко је на високом положају, нити кривичног гоњења тих људи, па тако ни напретка у овом сегменту борбе против корупције – каже овај стручњак.

Указује да кад је реч о Закону о заштити узбуњивача који су разоткрили корупцију, јавност може да чује само да ли су они заштићени, али не и о случајевима недела на која су ти узбуњивачи указали.

• Ако се говори о неком побољшању, минимално га има у законодавном оквиру, али се донети закони не спроводе у пракси. Уз то, неки најављени нацрти закона и антикорупцијски прописи, уколико буду усвојени, могу да уназаде борбу против корупције – каже Златко Минић.
  Има, према његовим речима, и маркетиншких закона попут најављеног о утврђивању порекла имовине који делује да ће пре бити донет ради раста средстава у буџету него због борбе против корупције.

Омбудсман без заменика

• Више од 60 одсто Стратегије за борбу против корупције није реализовано, 37 одсто јесте, али није у прописаном року. О томе се у јавности не говори – каже Златко Минић који као пропусте наводи то што још није покренут поступак избора новог повереника за информације од јавног значаја, као и што је омбудсман Зоран Пашалић сменио заменике омбудсмана, а нови нису изабрани.

У друштву са Kином

Подаци ТИ говоре да је Србија на листи 180 земаља, 87. место дели са Kином, док је годину раније 2017. са индексом 41 била на 77. месту. Та статистика показује да опет има Индекс перцепције корупције, исти као 2012, што говори да битнијих промена није било већ дуже од деценије.

Д. Декић – Вести