Београд — Изостанак инфлаторних притисака у Србији је резултат актуелне рецесије у земљи, с обзиром на то да је пад БДП-а у другом кварталу био 1,1 одсто.
Тај пад БДП-а у значајној мери подрива личну тражњу, оцењују аналитичари Рајфајзен банке.
“Поред тога, најављена фискална консолидација ће додатно ослабити тражњу државе, док ће смањена понуда кредита, након истека програма владиних субвенција, подрити инвестициону тражњу”, наводи се у анализи Рајфајзен банке последњих објављених статистичких података о инфлацији.
Из Рајфајзена указују да је, с друге стране, инфлација испод циљева централних банака у већини развијених економија, што је индикатор континуираног економског слабљења.
Августовско склизнуће у дефлацију од минус 0,2 одсто на месечном нивоу заменио је опоравак инфлације у септембру ове године од 0,7 процената, коју је “распирио” скок цена воћа од чак 12 процената.
Упркос томе, према званичној статистици инфлација је остала испод циљаног распона од 4 одсто плус/минус 1,5 процентних поена, достижући међугодишњи ниво од 2,1 проценат, а од почетка године 2,3 одсто.
Аналитичари Рајфајзен банке наводе такође да и даље не очекују смањење референтне каматне стопе на наредној седници Народне банке Србије, 16. октобра, што образлажу очекиваним растом инфлације у четвртом кварталу ове године због повећања цена под државном регулативом.
У прилог таквој одлуци ићи ће сентимент слабљења домаће валуте и надувани фискални ризици, а оба та фактора само појчавају потребу за окружењем са вишом каматом.
Танјуг
