Премијер Александар Вучић, тек што је из Берлина нацији представио важне инфраструктурне пројекте за Србију, обасут је оштрим критикама опозиционе Демократске странке Србије и оптужбама да не ради у државном интересу. Странка бившег премијера Војислава Коштунице питала је актуелног председника Владе чије он интересе заступа.
Вучић је објаснио да је реч о изградњи пруга које Београд повезују са Сарајевом и Подгорицом и Баром и аутопуту од Ниша ка Приштини.
– За три инфраструктурна пројекта које предлажемо, део финансијских средстава је обезбеђен из ЕУ, али су и даље потребни грантови и кредити од Уније – рекао је Вучић.
Ти пројекти су, истиче ДСС, у потпуној супротности са Владином Стратегијом развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта од 2008. до 2015.
Самовоља
ДСС тврди да Вучићеви пројекти нису ни економски, ни политички интерес Србије, већ очита самовоља премијера да по сопственом нахођењу или нечијем спољном налогу утврђује стратешке интересе.
– То мора да забрине сваког грађанина јер због супротности виталним државним интересима може проузроковати несагледиву економску штету, – истичу у ДСС уз наду да ЕУ Вучићеве предлоге неће моћи да подржи јер је у дубокој кризи.
– Најважнији су Коридор 10, са краком Београд-Нови Сад-Будимпешта и Ниш-Софија и Коридор 7, односно река Дунав. Предлог премијера о траси Ниш-Приштина, који назива путем од националног интереса, Владина Стратегија је с правом уврстила тек у средњорочни план. Исто је и с пругом Београд-Сарајево, трасом Лајковац-Ваљево-Лозница, одавно пропалим и бесмисленим пројектом, који се у Стратегији и не помиње – кажу у ДСС, наглашавајући да само премијер зна и у чему је интерес Србије за изградњу пруге Подгорица-Тирана.
Србија, према оцени економског стручњака Млађана Ковачевића, због тешке ситуације у којој се налази и екстремне задужености мора да води много рачуна о томе како и када ће ићи у нове кредите.
Пажљиво са приоритетима
– Коридор 10 је приоритет, а колико знам, и пут ка Погорици и мору, па железнички правци према Црној Гори, Македонији и Грчкој. Ван овога бих због кризе и покушаја Србије да стане на здраве ноге био врло резервисан према неким новим пројектима – каже Млађан Ковачевић.
– У принципу је сваки пут добра инвестиција, али познато је колико смо задужени и да за сервисирање спољног дуга морамо да дамо 5,5 милијарди евра, а наредних година и више. Зато треба отворити четири очију пре новог задуживања и ангажовати најбоље стручњаке да установе шта ћемо уложити у те пројекте, а шта добити – указао је Ковачевић за “Вести”, истичући да не треба политички разлози да буду примарни у одлучивању о пројектима.
Меркеловој се допале идеје
Српски премијер Александар Вучић задовољан је конференцијом о Западном Балкану у Берлину.
– Од пет конкретних предлога с којима је Србија наступила на конференцији, мислим да су се сви допали Ангели Меркел. Једну су и она и сви учесници одмах прихватили, а то је стварање уније младих по узору на оно што су некада имале Пољска, Немачка, Чешка и Француска – истакао је Вучић.
Он је додао да је “добро прихваћена и идеја за већом слободом протока робе, људи и услуга у целом региону, а око инфраструктурних пројеката је вођена борба где се свако борио за своју земљу, иако Србија ни у томе није била себична”.
О најављеном сусрету са са шефом албанске владе Едијом Рамом 22. октобра у Београду, Вучић је рекао:
– Ангела Меркел није могла да верује да после Тита и Енвера Хоџе 1946. године није било сусрета на врху. Ми ћемо бити добри домаћини.
Мук немачких медија
И поред бројног присуства новинара и сниматеља током целог дана, немачки медији једва да су испратили овај догађај. Да ли се ради о томе да је догађај остао на маргинама најновијих збивања у Украјини или је мир на Западном Балкану новинарски незанимљив?
На крају је Вучић, како је рекао, замолио канцеларку Меркел да остане и даље присутна на Балкану да би се “проверавало пролазно време и оно што се ради, како идуће године, кад Аустрија буде домаћин, не би дошло до истих лепих жеља”.
Ангела Меркел у завршници овог скупа је ипак била задовољна постигнутим, констатујући да се на Балкану “последњих година пуно напредовало”.
Она је поручила да жели да процес проширења Уније на Западни Балкан иде брзо, али да то зависи од тих земаља.
Д. Декић – Б. Божин, Вести
фото: Фонет
