Србија треба што пре да измени законе о генетски модификованим организмима (ГМО) како би могла да приступи Светској трговинској организацији, каже се у годишњем извештају Европске комисије који је у оквиру пакета о проширењу јуче представљен у Бриселу.
То значи да ће Србија моћи да задржи закон о забрани узгајања и евентуално донесе закон којим би се дозволила продаја, уз обавезно назначавање присуства ГМО у производима за људску исхрану.
“Законе о ГМО треба што пре ускладити с регулативом ЕУ”, стоји у годишњем извештају о напретку Србије, уз напомену да је то неопходан услов за ступање у СТО.
У Србији је на снази забрана узгајања и продаја ГМО, што укључује генетски модификовану соју, кукуруз и низ других прехрамбрених артикала. Слична забрана је до пре неколико година важила и у ЕУ, али је уклоњена након дугог спора с великим извозницима ГМО – САД и Канадом – који су пред специјалним панелом СТО оптужили ЕУ да крши правила о слободној трговини. Панел је 2008. пресудио да се ниједан производ не сме забранити уколико није непобитно доказано да је опасан или шкодљив.
С обзиром на то да у научним круговима још траје расправа о дугорочним ефектима ГМО по људско здравље и околину, ЕУ је дозволила увоз ових производа, али под условом да прођу кроз строге контроле и да буду јасно обележени.
Корин Лепаж, бивша министарка екологије Француске, а сада известилац о ГМО у Европском парламенту каже у својој недавно објављеној књизи да су сви научници – чланови “панела стручњака” који саветују Европску комисију – заправо финансијским интересима везани са индустријом ГМО и злогласну индустријску групу Монсанто.
Најстрожије законодавство којим се потпуно забрањује гајење модификованих биљака има Бугарска, у Швајцарској је проглашен мораторијум, а у Русији је забрана на снази, али се све чешће доводи у питање. Од европских држава модификованим кукурузом засађене су површине од 100.000 хектара у Шпанији, Португалу, Румунији, Словачкој и Пољској. У Чешкој се на истој површини гаје – кукуруз и кромпир, а у Шведској и Немачкој – само кромпир.
Ограничења за ГМО не важе у САД где уопште не постоји разлика између нормалне и генетски модификоване биљке. СТО има 157 чланица, од којих већина на различите начине регулишу производњу и продају ГМО, али ни у једној не важи потпуна забрана.
Највећи произвођачи
Гајење генетски модификованих прехрамбених биљака дозвољено је у 29 држава света. Укупна површина, засејана претежно сојом, кукурузом, памуком и уљаном репицом износи око 160 милиона хектара од чега се три четвртине налази на територијама САД (43 одсто), Бразила (19 одсто) и Аргентине (15 одсто).
Вести
Ma dokle vise ? Da prostite dragi moji prijatelji al" i G…A nam moraju imati boje EU."ajd' za zuta,nekako,ali gde da nanjemo Plava G…A?
Nećemo eu,nećemo gmo… Mars iz Srbije zapadna bagro.
srbija će bit ucjenjivana sve dok ne bude beogradski pašaluk,a kad bude tad srbije neće bit ,a u beogradskom pašaluku će srbi bit nacionalna manjina,to je cilj američkofašističkog imperijalizma .
zato je kod njih strogo zabranjeno,i zato ce otpad da izvoze nama i da truju nasu decu