Србија уцењена од ЕУ да дозволи увоз ГМО

Србија треба што пре да измени законе о генетски модификованим организмима (ГМО) како би могла да приступи Светској трговинској организацији, каже се у годишњем извештају Европске комисије који је у оквиру пакета о проширењу јуче представљен у Бриселу.

То значи да ће Србија моћи да задржи закон о забрани узгајања и евентуално донесе закон којим би се дозволила продаја, уз обавезно назначавање присуства ГМО у производима за људску исхрану.

“Законе о ГМО треба што пре ускладити с регулативом ЕУ”, стоји у годишњем извештају о напретку Србије, уз напомену да је то неопходан услов за ступање у СТО.

У Србији је на снази забрана узгајања и продаја ГМО, што укључује генетски модификовану соју, кукуруз и низ других прехрамбрених артикала. Слична забрана је до пре неколико година важила и у ЕУ, али је уклоњена након дугог спора с великим извозницима ГМО – САД и Канадом – који су пред специјалним панелом СТО оптужили ЕУ да крши правила о слободној трговини. Панел је 2008. пресудио да се ниједан производ не сме забранити уколико није непобитно доказано да је опасан или шкодљив.

С обзиром на то да у научним круговима још траје расправа о дугорочним ефектима ГМО по људско здравље и околину, ЕУ је дозволила увоз ових производа, али под условом да прођу кроз строге контроле и да буду јасно обележени.

Корин Лепаж, бивша министарка екологије Француске, а сада известилац о ГМО у Европском парламенту каже у својој недавно објављеној књизи да су сви научници – чланови “панела стручњака” који саветују Европску комисију – заправо финансијским интересима везани са индустријом ГМО и злогласну индустријску групу Монсанто.

Најстрожије законодавство којим се потпуно забрањује гајење модификованих биљака има Бугарска, у Швајцарској је проглашен мораторијум, а у Русији је забрана на снази, али се све чешће доводи у питање. Од европских држава модификованим кукурузом засађене су површине од 100.000 хектара у Шпанији, Португалу, Румунији, Словачкој и Пољској. У Чешкој се на истој површини гаје – кукуруз и кромпир, а у Шведској и Немачкој – само кромпир.

Ограничења за ГМО не важе у САД где уопште не постоји разлика између нормалне и генетски модификоване биљке. СТО има 157 чланица, од којих већина на различите начине регулишу производњу и продају ГМО, али ни у једној не важи потпуна забрана.

Највећи произвођачи

 Гајење генетски модификованих прехрамбених биљака дозвољено је у 29 држава света. Укупна површина, засејана претежно сојом, кукурузом, памуком и уљаном репицом износи око 160 милиона хектара од чега се три четвртине налази на територијама САД (43 одсто), Бразила (19 одсто) и Аргентине (15 одсто). 

Вести