И поред учесталих критика Србији које стижу од Комитета министара Савета Европе због закона о украденим бебама, и даље није јасно шта је спорно и због чега се на тај документ чека дуже од две године. Конфузији доприносе и поделе међу родитељима али и нејасни ставови званичника поводом лекс специјалиса.
Последња јавна расправа о Нацрту закона о поступку утврђивања чињеница о положају новорођене деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Републици Србији, одржана је пре месец дана.
Хиљаде унесрећених
Током протекле године невладина организација Астра и Београдска група родитеља несталих беба изнели су алармантне податке, а то је да постоји основана сумња да је под изговором да је дете мртворођено, око 6.000 породица у Србији растављено од својих беба.
Мирјана Новокмет, једна од мајки која сумња да јој је беба украдена, сматра да родитељима није приоритет новчана надокнада, него истина о судбини детета.
– Ако се донесе лекс специјалис који толико намеће Савет Европе, биће укинут постојећи закон који регулише кривично дело отмице. Пошто се нови закон не може примењивати ретроактивно, починиоци неће бити кривично гоњени. Лекс специјалис је погубан по истину о нашој деци – сматрају родитељи из удружења Оригинална београдска група.
Текстом Нацрта закона за који се залаже Савет Европе, наиме, махом се регулише одштета, али не гарантује да ће истрага одговорити на кључно питање родитеља, а то је код кога су завршила њихова деца.
Министарство правде образлаже кашњење новог закона потребом да се сваки аспект, детаљ и сугестија усагласе са препорукама Комитета министара Савета Европе. И даље нема одговора зашто се инсистира на новом закону ако се на основу постојећег може доћи до истине и судског гоњења починилаца.
Закон о несталим бебама тек после избора
У одговору “Вестима” из Министарства правде наводи се и да је Комитет министара одлучио да се овај проблем поново разматра на састанку у септембру ове године.
Преседан или не?
Пресудом из 2013, Европски суд за људска права наложио је Србији да исплати одштету Зорици Јовановић и омогући јој истину о беби несталој 1983, али и да тужена држава мора да, у року од годину дана од правоснажности пресуде, успостави механизме за обезбеђење појединачног обештећења свим родитељима у сличној ситуацији. Рок је као што је познато пробијен већ више од две године. Нажалост, ни том пресудом Зорица Јанковић није добила одговор где јој је дете.
К. Недељковић – Вести
