ПАКЕТ од три контроверзна прописа – закона о истополним заједницама, родној равноправности и забрани дискриминације – на корак су до слања у Народну скупштину, иако су се на мети многобројних критика нашла не само предложена решења, него и вишеструко кршење законске процедуре.
Писање ових прописа од почетка је пратио низ правних пропуста, недоследности, контрадикторних норми и неодрживих решења. Надлежно Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, како тврди више стручњака ангажованих на овом државном пројекту, наметнуло је недопустиви дух искључивости и одбацивања сваке критике предложених закона.
Све то довело је до апсурдне ситуације да ни чланови радних група за писање ових аката данас нису сасвим сигурни како изгледају завршне верзије ових закона. Без обзира на то, процес усвајања ових закона није заустављен. Нацрт закона о забрани дискриминације, како сазнају „Новости“, послат је у понедељак на експертизу стручњацима Савета Европе. Према нашим информацијама, у СЕ би током ове недеље требало да оде и Нацрт закона о истополним заједницама.
Овакав манир доношења прописа који производе далекосежне последице, а које надлежно министарство оцењује као „људскоправашке“ и апсолутно приоритетне, чини их октроисаним, што је противно свакој демократској процедури.
Са овом аргументацијом јавно им се супротставља више стотина потписника апела којим се тражи њихово повлачење из процедуре, али и поједини експерти позвани да раде на њиховом писању.
Министарки Гордани Чомић отворено замерају да је бланко одбила више десетина амандмана који би унапредили законске текстове. На сто радне групе тако се нису ни појавиле примедбе које је упутила Српска православна црква. У Нацрт закона о забрани дискриминације, насупрот томе, волшебно се ушетао члан 18, који предвиђа забрану црквених великодостојника да износе ставове у јавности о питањима као што су истополне заједнице, права геј популације и сличним. Овај параграф не само што је демократском друштву неприхватљив и противуставан, него чак и није био уврштен у текст који је Влада ставила на јавну расправу.
Доношење ових прописа, уз то, најављено је преко ноћи и без икакве претходне друштвене расправе. На ову чињеницу указује Миша Ђурковић из Института за европске студије, који наглашава намеру Министарства да по фактички хитном поступку донесе пакет изузетно контроверзних закона.
– Брзина којом је госпођа Чомић решила да нас модернизује је запањујућа. Она је на челу ресора за, између осталог, друштвени дијалог, које је јавну расправу ограничило на свега две недеље. Врло је јасна намера да се спроведе „блицкриг“ и држави Србији на силу, под окриљем ковид-кризе, наметну изузетно опасни, револуционарни и пре свега јасно противуставни закони – истиче Ђурковић у ауторском тексту под насловом „Чомићкина правила“.
У брзини и искључивости у писању закона који регулишу истополне заједнице и различите облике дискриминације, социолог Љубиша Деспотовић види брутално и безрезервно испуњавање бриселске агенде.
– Нема места чуђењу. Намећу нам нови систем вредности, без ког су норме и санкције било ког закона – бесмислене. То је највећа опасност ових закона, јер се њима разара патријархални систем вредности на ком наше друштво почива хиљаду година. Наша власт, ако бира безалтернативни пут ка ЕУ, те задатке мора да изврши. Отуд брзина, журба и пропусти, који су и по бриселским стандардима недопустиви.
ОДБАЧЕН И РЕФЕРЕНДУМ
ПОД окриљем Српске православне цркве рођена је и иницијатива да се контроверзни закон који регулише истополне заједнице изнесе на народно изјашњавање. Идеја о референдуму, међутим, није разматрана, као ни све остале примедбе и сугестије послате из Патријаршије. Идеја о изјашњавању народа о законском регулисању геј бракова не би била нова, будући да су многе европске државе ово питање решиле плебисцитом.
