СРБИЈА, земља која, како често волимо да кажемо “пола Европе може да храни” у иностранству је прошле године, између осталог, набавила 15.000 тона пасуља, 25.000 тона парадајза, 30.000 тона кромпира, као и више од 6.000 тона краставаца… показују подаци Привредне коморе Србије. Рано поврће, млади кромпир, парадајз, краставци, стижу готово са свих континената, увозно смо зависни и од онога чега бисмо могли да имамо напретек.
Годишње за поврће, које можемо сами да гајимо “дамо” више десетина милиона долара. Само за пасуљ у току 2015. платили смо 11 милиона долара, на кромпир је “отишло” још девет, на парадајз 15,5 а краставце 3,8 милиона долара…
– Укупан увоз пољопривредно-прехрамбених производа у 2015. години износио је 1,4 милијарде долара, док је извоз износио око 2,8 милијарди долара – каже за “Новости” Ненад Будимовић, секретар Удружење за пољопривреду, прехрамбену индустрију.
Најзаступљенији у увозу су, додаје Будимовић, слаткиши, кондиторски производи за које смо избројали чак 171 милион долара, за сокове и џемове – 66,8 милиона долара, док је за минералне воде и безалкохолна пића плаћено око 35 милиона “зелених” новчаница.
Трговци истичу да понуда поврћа и воћа зависи првенствено од сезоне и од могућности да се та роба набави на домаћем тржишту. Млади кромпир стиже нам из Грчке, црни лук из Холандије, бели из Кине, краставац из Македоније, пасуљ из Киргистана…
– Где год је могуће сарађујемо са домаћим произвођачима, поготово у категорији воћа и поврћа – тврди Оливера Ћирковић, пи-ар менаџер “Универекспорта”. – Наравно, постоје категорије где је то немогуће, као код тропског воћа, али и тамо где се поред домаће скупље нуди и увозна јефтинија роба, као рецимо за бели лук, пасуљ…
Стручњаци упозоравају да је наш проблем то што имамо четири пута мањи обим производње од потребног, који је у знатној мери опао током приватизација у последње две деценије. Саветник за агроекономију Економског института у Београду Миладин Шеварлић каже, за “Новости”, да је више разлога за повећан увоз поврћа и воћа.
– Најпре, наша недовољна производња раног поврћа по ценама које нису конкурентне у односу на робу и цене, рецимо из Турске – истиче Шеварлић. – Друго, разлике у нивоу субвенција које добијају пољопривредници у Србији, а које су најниже у Европи. Затим, колатерална штета због економских санкција САД и ЕУ с једне, и Русије с друге стране, што се одразило на повећан увоз високосубвенционисане производње из ЕУ и Турске на наше потпуно либерализовано тржиште.
ПОНУДЕ
ТРГОВЦИ кажу да домаћа производња често не задовољава потражњу, па зато продају увозни зелениш. Структура понуде увозног воћа и поврћа, кажу, зависи од годишњег доба. Увози се у периоду када те робе нема на домаћем тржишту.
Д. Маринковић, Новости
