Савет за борбу против корупције: Медијима у Србији влада гвоздени троугао – скривена власничка структура, нетранспарентно финансирање и повезаност са политиком и бизнисом
У јуче објављеном извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији Савет за борбу против корупције указује на то да медији у Србији у последње три године нису остваривали улогу која им припада и да „власт контролише медије уместо да медији контролишу власт“.
Савет наводи да у последње две и по године није била видљива спремност политичких странака да се одрекну утицаја на власничку структуру, односно уређивачку политику медија, било да је реч о формалном или неформалном утицају.
Због општег утиска јавности и међународних институција да је у Србији и даље присутна снажна контрола медија, Савет је сачинио извештај који на преко 160 страна анализира пет системских проблема који паралишу медије у Србији. То су:
- нетранспарентност медијског власништва,
- нетранспарентност финансирања,
- економски утицај кроз буџет,
- пореске олакшице и други индиректни облици финансирања јавним новцем,
- проблеми приватизације медија и неизвестан статус јавних сервиса,
- цензура и аутоцензура и
- таблоидизација.
Ко стоји иза власника медија
Према налазима Савета, више од половине анализираних медијских кућа има нетранспарентно власништво које често води у оф-шор земље попут Кипра и Британских Девичанских Острва, у којима није могуће сазнати правног власника.
Тако су националне телевизије Б92 и Прва, за које се годинама верује да имају истог власника, и даље пример нетранспарентне власничке структуре која кроз низ домаћих и страних компанија преко Грчке и Бугарске води на Кипар.
Слична је ситуација и са најновијом телевизијом Н1 која програм емитује од новембра прошле године и у блиској је вези са кабловским оператером СББ, који тренутно држи преко 50 одсто тржишта. Иза ове телевизије стоји фирма из Луксембурга чији се власник не зна, али је главни финансијски инвеститор ове телевизије Унитед гроуп из Холандије. Већинско власништво у тој групи тренутно припада америчкој компанији ККР груп.
Телевизија министра одбране Братислава Гашића добијала је новац из крушевачког буџета. Наиме, с обзиром на то да јеТВ Плус Крушевац у блокади од 2011, ова телевизија годинама несметано послује преко фирме АДД продукција у власништву Гашићеве жене.
Савет наводи да је недопустиво да је и даље непознат власник најстаријег дневног листе у земљиПолитике, који је 50 одсто у власништву руске фирмеООО Еаст Медиа Гроуп, чији власник није познат. Иако је Александар Вучић 2012. као потпредседник Владе изјавио да је прави власник Политике, али иВечерњих новости и Дневника, фирма Фармаком, у власништву бизнисмена Мирослава Богићевића, до данас ти наводи нису потврђени.
„Недопустиво је да државни органи нису у стању да јавности саопште резултате истраге, иако је протекло више од две и по године откако је тадашњи потпредседник Владе изнео у јавност озбиљне квалификације о медијској концентрацији власништва и контроли над три значајна штампана медија”, закључује Савет.
Дневни лист Вечерње новости има две аустријске и једну кипарску фирму у власничкој структури. И даље је нејасно да ли је и како Милан Беко прави власник овог листа. С обзиром на то да је приватизације овог листа на списку спорних приватизација и да је Савет поднео неколико кривичних пријава у том случају, Савет напомиње да и даље није јасно шта је утврђено током истраге, јер је тим Министарства унутрашњих послова који се бавио спорним приватизацијама расформиран крајем 2014. године.
Телевизија Хепи, иако формално има транспарентно власништво, према налазима Савета такође спада у групу медија са нејасном власничком структуром, јер се верује да иза ње стоји београдски бизнисмен Предраг Ранковић Пецони.
Савет указује и на Е-новине, портал у власништву директора фирме Е-новине доо и главног уредника Петра Луковића, који има блиске везе са бизнисменом Станком Суботићем, између осталог и због тога што се седиште редакције налази на Теразијама, у стану који припада Суботићу.
Б92 и Прва: И даље пример нетранспарентне власничке структуре која кроз низ домаћих и страних компанија преко Грчке и Бугарске води на Кипар.
Н1: Иза ове телевизије стоји фирма из Луксембурга, чији се власник не зна.
Политика: Недопустиво је да је и даље најстарији дневни лист у земљи 50 одсто у власништву руске фирме ООО Еаст Медиа Гроуп, чији власник није познат.
Вечерње новости: И даље је нејасно да ли је Милан Беко прави власник овог листа. У власничкој структури су две аустријске и једна кипарска фирма.
Телевизија Хепи: Формално има транспарентно власништво, али је то ипак нејасно, јер се верује да иза ње стоји бизнисмен Предраг Ранковић Пецони.
Е-новине: Седиште редакције је на Теразијама, у стану који припада Станку Суботићу Цанету.
Политичари у медијима
Братислав Гашић, министар одбране и високи функционер СНС, преко своје фирме Сацо доопоседује Телевизију Крушевац, а његов син Владан власник је нишке телевизије Зона плуси један од власника Спортске ТВ из Крушевца.
Још један СНС-ов функционер који је имао посредно власништво у медијима јесте министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, и то у угашеном листу Правда, где је његов брат имао 50 одсто удела, а његова супруга преко посредниче фирме била један од власника.
Више од половине анализираних медијских кућа има нетранспарентно власништво које често води у оф-шор земље попут Кипра и Британских Девичанских Острва, у којима није могуће сазнати правног власника.
Функционери владајуће странке такође су присутни и на кабловској телевизији Коперникус, где народни посланик и функционер СНС Владимир Ђукановићима своју емисију „Добро јутро са Ђуком”, док јеТатјана Видојковић, чланица Градског одбора СНС и Општинског већа на Чукарици у Београду, била главни и одговорни уредник телевизије Свет плус инфо, трећег канала телевизије Коперникус.
Савет у свом извештају истиче да су на локалу још три медија под строгом страначком контролом СНС:Радио Пожаревац, ЈП Аполо Нови Сад, ЈП Радио-телевизија Крушевац.
И чланови Социјалистичке партије Србије имају власништво у одређеним медијима па је тако регионална ТВ Мост у власништву родитеља Душана Бајатовића, доскорашњег потпредседника СПС и директора Србијагаса.
Радио С је такође у групи медија чији су власници из редова политике, јер фирму АС медијадржи мајка функционера СПС Зорана Анђелковића.
Функционер СПС Љубиша Степановић тренутно је в.д. директора јавног предузећа Радио Суботица.
Слична је ситуација и у Јагодини где је ТВ Палма плус у власништву Далибора Марковића, сина Драгана Марковића Палме, председника Јединствене Србије.
Према налазима Савета, ТВ Панонија се повезује са Уједињеним регионима Србије, јер је директорка телевизије Надица Момиров, функционерка ове странке, била државна секретарка у Министарству културе.
Коме иду пореске олакшице?
„Један од начина на који политичари контролишу медије, односно издаваче јавних гласила и емитера ТВ и радио програма јесте привилегован третман код наплате, односно одлагање наплате пореског дуга“, наводи Савет.
На списку највећих пореских дужника налазе се и медији. На четвртом месту највећих дужника јесте компанија Борба ад, Пинк интернатионал цомпанy је на 23. месту, Компанија Новости ад је 34, Радио-телевизија Србије је 76, док је Штампарија Борба на 156. месту.
Савет је успео да добије податке од Пореске управе да порески дуг медија износи преко 3,2 милијарде динара, или око 26 милиона евра.
„Савет сматра да су власници медија, који истовремено спадају у групу великих пореских дужника и најбогатијих привредника, годинама неосновано пролонгирали регулисање пореских обавеза захваљујући чврстим и нераскидивим везама са политичарима и државом.“
Савет сматра да су власници медија, који истовремено спадају у групу великих пореских дужника и најбогатијих привредника, годинама неосновано пролонгирали регулисање пореских обавеза захваљујући чврстим и нераскидивим везама са политичарима и државом.
Као најбољи пример за то Савет је издвојио ТВ Пинкза који каже да ресурсе своје телевизије ставља на располагање најдоминантнијој странци.
Држава је са овом телевизијом закључила споразум о одложеном плаћању дуга од 705.011.012,23 динара из фебруара 2013, који је омогућио да дуг буде отплаћен у 15 месечних рата уз грејс период од девет месеци.
Нови министар привреде је потом у октобру 2014. потписао нови споразум који предвиђа да дуг буде отплаћен у 12 месечних рата, али да прва рата буде плаћена тек у септембру 2015. године.
Највећи део дуга Телевизије Пинк представља неплаћање ПДВ, пореза на добит, пореза на зараде иПИО. Савет поставља питање због чега први споразум није раскинут с обзиром на то да Пинк није плаћао рате и због чега је нови споразум потписан када ова ТВ није поштовала претходни.
Због околности под којима је ова телевизија добила могућност отплате дуга Савет сматра „да начин на који је тренутно уређена процедура у вези са одобрењем репрограмирања пореских дуговања великих пореских дужника, као што је Пинк интернатионал цомпанy доо, оставља широка и потенцијално коруптивна дискрециона овлашћења министру финансија“.
Контрола медија кроз буџетско финансирање
Савет у свом извештају издваја буџетска финансирања кроз субвенције, директно уговарање, конкурсе и јавне набавке као моделе који су на локалу доводили до дискриминације медија, а политичарима пружили „могућност куповине политичког утицаја новцем локалне самоуправе”.
Међу анализираним примерима наведен је Студио Б, београдска телевизија у власништву града, која због директног буџетског финансирања повољан третман даје градској власти.
„Пре градских избора 2014. године, на ТВ Студио Б је максимално доминантна ДС, да би након избора то место заузела СНС”, пише у извештају Савета.
Савет наводи и случај радија Стари град из Крагујевца, који је у власништву Милана Урошевића, председник Скупштине града Крагујевца из редова СПО, а који је од града Крагујевца годинама добијао новац на основу одлука о пословно-техничкој сарадњи које је потписивао тадашњи градоначелник Верољуб Стевановић.
На сличан начин је телевизија министра одбране Братислава Гашића добијала новац из крушевачког буџета. Наиме, с обзиром на то да је ТВ Плус Крушевац у блокади од 2011, ова телевизија годинама несметано послује преко фирме АДД продукција у власништву Гашићеве жене.
„Предузеће АДД продукција је највише новца по основу пружања услуга градској управи града Крушевца, буџетским установама у том граду и суседним општинама остварило у периоду када је градоначелник Крушевца био управо Братислав Гашић”, пише у извештају Савета.
На сличан начин фаворизовања Савет указује и код Народних новина, ТВ Скај плус из Ниша, Сурдуличке радио-телевизије, ТВ Бест и РТВ Ф из Зајечара.
* Ауторка текста је радила у тиму који је саставио извештај Савета за борбу против корупције
Пише: Анђела Миливојевић, Цензоловка.рс
