ПОД којим околностима и због чега је Р. С. (69) пре два дана извршио самоубиство, избовши се ножем у Специјалној болници за плућне болести „Озрен“, код Сокобање, утврдиће здравствена инспекција, али и обдукција коју треба да ураде стручњаци Института за судску медицину у Нишу. Како смо у уторак писали, он је најпре претио и напао медицинске сестре у „Озрену“, тражио је да га пусте кући јер ће у супротном да се убије, да би на крају своје претње и остварио.
Војин Лилић, неуропсихијатар Специјалне психијатријске болнице „Горња Топоница“, у којој је Р. С. преминуо, децидирано тврди да је у питању грешка у третману пацијента. Директор ове установе др Милан Станојковић каже да не постоји никаква одговорност његових лекара, који су у два наврата у истом дану указивали на то да је узрок његовог измењеног понашања последица тешког телесног обољења и да је требало прво то санирати па га тек онда психички збрињавати.
Статус доктора Лилића узбуркао је јавност, поготово што он и даље стоји иза својих речи:
– Јуче сам, на дежурству, пацијента упућеног из Специјалне болнице за плућне болести „Озрен“ са тешким поремећајем дисања због болести плућа, који је био психички измењен и нанео себи ножем ране на трбуху и у пределу обе руке, упутио у КЦ Ниш, тачније на Клинику за плућне болести. У упуту сам истакао да сам то урадио јер Клинички центар има све услове за лечење овако сложеног стања: има дежурног пулмолога и дежуне хирурге и дежурног психијатра, а има и потребну опрему за интервенисање у вези са сложеним стањем пацијента. „Нормално“ није примљен у Клинички центар. Поново је упућен у Специјалну болницу „Горња Топоница“, и тамо је умро… Дефинитивно мислим да је у питању грешка у третману пацијента!
– Као лекар немам право да ћутим, и то што сам написао на „Фејсбуку“ је тачно, али немам овлашћења да дајем друге коментаре – казао је Лилић за „Новости“.
Његове колеге веома је потресла смрт овог пацијента, јер су, како кажу, били сведоци једног немара, а нису имали услове да другачије реагују. Они тврде да је код Р. С. била измењена свест, јер му је мозак остао без кисеоника, а да је своје стање додатно искомпликовао када се самоповредио бритвом, па претпостављају да је на крају и искрварио.
– Не можемо ми да лечимо болесна плућа, јер немамо услове за то. Исти је случај када неком пацијенту отказују бубрези или јетра, па му се отрови гомилају у телу и долази до акутних психичких проблема. Он никада није био наш пацијент, нити је у прошлости имао психичка обољења, а његово телесно стање је било озбиљно и приоритетно за лечење – сматра директор Станојковић.
Ходник болнице „Озрен“ којим је бежао Р. С.

ПРОШВЕРЦОВАО БРИТВУ У БОЛНИЦУ
Кобног јутра Р. С. је истрчао из своје собе и почео да бежи кроз ходник. Очевици кажу да је викао о томе како жели да иде кући, а био је толико узнемирен да медицинске сестре нису могле да га савладају. Све време је понављао да је боље да га пусте, јер ће се у супротном убити. На крају су га савладали и сместили у собу, али га је око пет сати ујутру једна медицинска сестра затекла како се ножићем на расклапање, који је прошверцовао у болницу, убада у трбух и сече по рукама.
– Пацијент је устао с кревета и сечивом покушао да повреди наше медицинске раднике. Некако смо успели да га савладамо, сместимо у санитет и транспортујемо у болницу у Алексинцу. Ту су констатовали да Р. С. има површинске ране, након чега је пацијент поново упућен у Топоницу.
Болница Горња Топоница

МОЗАК ОСТАО БЕЗ КИСЕОНИКА
ДАН пре суицида, Р. С. је једну медицинску сестру полио „гуском“ пуном урина. Њену колегиницу, која је покушала да је одбрани, ухватио је за ревере и повикао: „Хоће ли неко да ми објасни зашто сам мртав?“ – каже, за „Новости“, др Михајло Јовановић, директор Специјалне болнице за плућне болест „Озрен“, и додаје да су тог пацијента одмах након инцидента послали на психијатријско вештачење у Горњу Топоницу код Ниша. – Тамо су, након прегледа, дали налаз да код Р. С. „нема индикација да би требало да буде задржан у тој болници“, после чега је враћен у „Озрен“.
Др Јовановић објашњава да су у „Озрену“ смештени тешки болесници, који у плућима имају више угљен-диоксида него кисеоника.
– Због тога им се мозак слабије снабдева крвљу и неки од њих су веома агресивни – наводи наш саговорник.
Д. АЛИХОЏИЋ – В. ЂОРЂЕВИЋ, Новости.рс
Да ли лекари уопште могу да се договоре ко ће да лечи пацијенте?
Ако не знају, зар није боље да питају првог с улице, тај сигурно више зна од њих?