Род воћа у Србији у 2012. Године био је у просеку мањи за 30 одсто због раног мраза, града и суше, што је утицало и на извоз који је количински био мањи, али вредносно није због подбачаја рода у целој Европи, изјавила је Танјугу Евица Михаљевић из асоцијације Плодови Србије.
Из Србије је у 2012. Години извезено 160. 000 тона свежег воћа и поврћа, а уколико се рачуна и замрзнуто воће и поврће, укупне количине износе око 350. 000 тона, рекла је Михаљевић.
Водећа култура у извозу свежег воћа биле су јабуке којих је прошле године на страна тржишта пласирано око 65. 000 тона, и то углавном конзумне, навела је Михаљевић, додајући да у нашем извозу и даље доминира руско тржиште.
Претходне године је у иностранство извезено око 130. 000 тона јабуке, али у тој количини је било доста индустријске јабуке, тако да је све у свему, у 2012. Дошло до малог смањења извезених количина, указала је Михаљевић.
Шљиве је извезено је око 24. 000 тона, што је иста количина као претходне године, док је пласирано 13. 000 тона брескве, што је за 4. 000 тона мање него у 2011, навела је Михаљевић.
Што се тиче поврћа, највише смо извозили паприку, купус и шаргарепу и ту можемо много више да дамо, нарочито је интересантна та рана производња поврћа, која се код нас доста увози и која гледано тако и ценовно, она највише и пара односи, поновила је Михаљевић.
Лане се први пут увоз свежег поврћа приближио нашем извозу – увоз је износио 47. 000 тона, а извоз 42. 000 тона, указала је Михаљевић, напоменувши да је разлика пре пар година била 50 одсто, па чак и 100 одсто. Према њеним речима, држава би морала нешто да учини да та производња, ако ништа друго, супституише увоз, односно да ширимо нашу производњу и “бар поједемо нешто наше”.
Наш главни адут је органолептика поврћа произведеног у Србији – специфичан укус, боја, арома, мирис, и то треба да искористимо, а не да увозимо “паприку која је стакласта, без укуса, парадајз, овакав или онакав”, поручила је Михаљевић.
У сваком случају, држава треба да субвенционише додатно рану производњу под пластеницима и стакленицима, а с обзиром да се ради о поврћу које је једногодишња култура, ту би се резултат одмах после прве године, морао и видети, подвукла је Михаљевић.
Осврнувши се на споразум са Уједињеним Арапским Емиратима и могућности које он пружа за извоз, Михаљевић је рекла да “Арапе сигурно не можемо научити да извозимо замрзнуто воће и поврће, јер они то једноставно не једу”, али зато конзумирају сушене и свеже производе у чему лежи наша шанса.
“И ту ми морамо да се нађемо, ја мислим да је то јако добро и то је отварање још једног тржишта, чак веома значајног у овом тренутку. Поред Русије, тражимо још неко тржиште, управо се пробијамо”, закључила је Михаљевић.
Новости
