За само месец и по дана у Србији је без посла остало 9.927 људи. Према нашим информацијама, тачно толико их се пријавило на биро од 23. марта до 6. маја, и то из радног односа. На биро се истовремено пријавило још 2.890 људи, међу којима је сигурно највише оних који су остали без посла на коме нису били пријављени.
Подаци Националне службе за запошљавање, достављени “Блиц Бизнису”, показују да је највише отказа било међу женама и радницима који имају између 30 и 35 година. Од укупног броја пријављених на биро, из радног односа, жена је било 6.603 и то око 60 одсто.
Аналитичари истичу да је кључни проблем то што млади најчешће имају много лабавије уговоре о раду него старије колеге, те их је у кризном периоду лакше и раскинути. Најчешће је реч о хонорарима или уговорима на одређено, као и о радницима са релативно кратким радним стажом.
Од скоро 10.000 људи који се нашло на бироу од увођења ванредног стања до почетка маја, од 50 до 55 година имало је 896 радника, од 55 до 59 њих 703, а од 60 до 65 тачно 593 запослених.
“Отказа је сваким даном све више. Први на удару били су радници запослени преко агенција за запошљавање, затим они који су радили на одређено време или радници у мањим продавницама које су брзо обуставиле рад због пада тражње, каже за “Блиц Бизнис” Драгољуб Рајић, консултант из Мреже за пословну подршку.
Рајић објашњава да фирме, нарочито у производном сектору, када се суоче са смањеним приходима и потребом да “режу” трошкове, углавном теже да сачувају искусне, квалитетне и обучене раднике, јер ће им касније такви највише и требати, а увек их је, како каже, тешко наћи на тржишту рада.
У целом свету слична слика
Млади су и у остатку свету били први на удару. Ако се искључе студенти, у Великој је Британији једна трећина запослених старости између 18 и 24 године остало без посла. У Аустралији је постотак незапослености стоароти измеђз 15 и24 године с мање од пет одсто порастао на више од 16 одсто. У САД и Kанади незапосленост исте добне групе порасла је с десетак на тридесет одсто.
Неке компаније у Србији су већ у априлу смањивали плате, јер су приходи умањени а послодавцима је стало да задрже квалификоване и стручне раднике, које је иначе тешко наћи на тржишту. И тада су млади такође били на удару.Према истраживању које је радио сајт за запошљавање Послови Инфостуд, трећина запослених у Србији морала је у ванредном стању да узме годишњи одмор, боловање, плаћено или неплаћено одсуство, док је 12 одсто радника остало без посла због епидемије.
Извор: каматица.цом
