Четири пестицида која је Европска унија забранила у последња два месеца (три у мају и један пре четири дана), због сумње да су штетни по пчеле, и код нас ће морати да буду повучени са тржишта од 1. јануара следеће године. И чланицама ЕУ је остављен рок до 31. децембра да усагласе националну регулативу са одлуком о забрани тих пестицида, тако да ће наше пчеле бити заштићене од опасних једињења када и европске, кажу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
– Истраживања о пестицидима из групе неоникотиноида, где су производи којима је Европска унија ограничила употребу, понудила су разноврсне доказе, од којих многи указују на то да имају хроничан штетан ефекат на заједнице пчела. Правила Европске уније јесу да се супстанца за коју постоје докази у прилог њене шкодљивости, макар и не били стопроцентни, суспендује или да јој се ограничи употреба. Зато ћемо произвођачима и заступницима који дистрибуирају те пестициде у Србији у понедељак послати обавештење о томе да од првог јануара 2014. године морају да поштују одлуку ЕУ – каже Снежана Савчић-Петрић из Управе за заштиту биља ресорног министарства.
Осим имидаклоприда, клотианидина и тиаметоксама, чију је примену на семену сунцокрета, уљане репице, памука и кукуруза Европска унија забранила још у мају, списку проскрибованих пестицида од пре неколико дана је прикључен и још један неоникотиноид – фипронил. Он још није увршћен у обавештење Министарства за домаће произвођаче и дистрибутере, али ће бити, уверава Снежана Савчић-Петрић, чим наши надлежни добију из Брисела званичан податак о томе да се ни фипронилом више неће смети третирати семе кукуруза и сунцокрета. Али, само у наредне две године, до када се очекује да се прикупи још доказа о последицама тог једињења на пчеле. Заправо, привремени мораторијум од две године је уведен и на имидаклоприд, клотианидин и тиаметоксам. Трајне забране још нема, што је ових дана, према извештајима агенција, критиковао „Гринпис”, међународна еколошка организација, која сматра да би само такав потез истински помогао у обнављању популације пчела.
Наводи о томе колико је пчела заправо свет изгубио контрадикторни су као и истраживања о узроцима тог помора. На Пољопривредном факултету у Београду кажу да је само у Сједињеним Америчким Државама пре неколико година нестало 60 одсто ових инсеката. Код нас, према истраживањима које је спроводио професор Мића Младеновић, годишње просечно угине петина медоносних зујалица. Наравно, популације се и обнављају, али вештачки. У Србији се то ради методама за поспешивање размножавања пчела, док Американци кошнице и увозе, пошто од опрашивања зависи, на пример, и то да ли ће задржати довољну производњу бадема да би остали његов највећи светски извозник. Само у Калифорнији за опрашивање је неопходно 1,1 милион кошница. Допринос пчела пољопривреди ЕУ вредан је, према подацима Европске комисије, чак 22 милијарде евра.
Без обзира на тако вредне улоге, сагласности о штетности пестицида још нема. За привремену забрану имидаклоприда, клотианидина и тиаметоксама гласало је 15 чланица ЕУ, осам је било против, а четири су остале уздржане. И међу нашим стручњацима има оних који су скептични према тврдњама да су ти пестициди, као и фипронил, толико опасни по пчеле.
– Испитивања нису ништа поуздано утврдила. Мале количине тих пестицида какве се примењују, чини ми се, тешко да могу да отрују пчеле. Без јасних доказа могуће је да пчелари мало и претерују. Чим им пчеле угину, они кривца траже свуда – оцењује професор Новица Милетић, са Катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду.
Од петнаест фактора ризика по опстанак пчеле, имидаклоприд спада у првих седам узрочника смрти, наводи др Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, а „пчеларски лоби” много мање утиче на политику према пестицидима него интереси фармацеутске индустрије, додаје он.
– Велика Британија није у мају гласала за забрану три пестицида зато што је власник „Бајера”, чувеног произвођача, њихов држављанин. Утврђено је да је масовна тровања пчела на југу Француске 2004. године изазвао фипронил. Зато га је та земља прва и забранила, још 2005. године. Остали су вагали до сада, мада је после помора у Француској, Комисија за проучавање токсичности хемијских производа ЕУ оценила да нема довољно информација за одређивање прихватљивог ризика за пчеле, птице, водене организме, па чак и сисаре од фипронила. То значи да су још онда признали да је он веома ризичан, али да нису сигурни у којим дозама и на какве начине може да се примењује да би опасност колико-толико била под контролом – каже др Живадиновић.
Владимир Вукасовић
Политика
