Србија: Зарад профита Вучићеве лоповске банде уништавју се реке, језера…

Уништене реке и природа у неким од најлепших крајева Србије последица су жеље за добром зарадом инвеститора у мале хидроелектране, тврде за медије мештани крајева где се граде мале хидроелектране, али и поједини стручњаци. С друге стране, инвеститори тврде да је то легитиман посао јер су добили дозволе од државе и локалних управа. Струја из обновљивих извора, као што су мале хидроелектране, откупљује се по тзв. повлашћеној цени, која је тренутно од шест до 13,7 евроценти по киловат сату, па је зарада добра.

С друге стране, изградњом малих хидроелектрана реке се преграђују, спроводе у цеви, често пресушују низводно, а у рату за профит од “зелене струје” највише страда природа, тврде мештани Старе планине, који су више пута протестовали како би сачували реке у овом заштићеном подручју. Разлог њиховог протеста је што је на територији Старе планине планирана изградња чак 58 малих електрана. Тренутно их у Србији има око 120.

Додатни разлог за забринутост је чињеница да Скупштина Србије није прихватила предлог Горана Чабрадија, председника Зелене странке и народног посланика, да се образује комисија за утврђивање штетних последица изградње мини-хидроелектрана на подручјима заштићених природних добара.

– Зачуђен сам и шокиран! Поново, мени потпуно несхватљиво, посланици у Скупштини нису прихватили још један у низу предлога који иду у корист заштите животне средине – није крио разочарење Чабради, након што је његов предлог одбијен.

Он каже да не схвата шта треба да се деси да би прошла нека иницијатива која иде у корист свих грађана Србије.

– Јасно ми је да ово никако не одговара одређеним лобистичким групама и појединицима који желе само профит и ништа друго их не интересује. Да ли ми заиста чекамо елементарну катастрофу па да реагујемо? Ако се овако настави, та катастрофа је реална и веома близу. Нека је на част свима који гласају за интересне групе, а не за себе и своју децу! И не можемо да се не запитамо, у чијем интересу се доносе одлуке које иду на штету свих нас – рекао је председник Зелене странке, не именујући ниједну лобистичку групу посебно.

Он подсећа да је законом најстроже забрањена свака градња у природним резеватима и заштићеним подручјима, да таква градња угрожава првенствено човека, па тек онда биљни и животињски свет, а да све то директно доприноси да се људи из таквих подручја исељавају. Иако Завод за заштиту природе Србије не поседује прецизне податке о локацијама на којима су бесправно изграђене мале хидроелектране, за поједине се поуздано зна да су настале без њихове дозволе.

“Од оних за које са сигурношћу можемо констатовати да су у категорији бесправно изграђених и које значајно угрожавају еко-системе спадају оне у сливу Јошаничке реке и Барске реке. Свака изградња и експлоатација мини-хидроелектрана без услова и мера заштите природе може да угрози најпре водене еко-системе, а степен угрожености се значајно повећава услед негативног кумулативног ефекта већег броја хидроелектрана на једном месту”, наводе у Заводу.

Масакр над природом
Проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду, упозорава да је у Србији планирана изградња чак 850 малих хидроелектрана, највише у брдско-планинским подручјима, на водотоковима који имају неравномеран хидролошки режим и углавном су у заштићеним природним подручјима. Он додаје да би, уколико би на Старој планини било изграђено 58 електрана, хидрографска мрежа била уништена!

– Последице по животну средину биле би катастрофалне и неповратне, без икаквих користи за становништво. То би било лоше и по туристички потенцијал овог краја, у који људи долазе због очуване природе, чистих река и здраве хране. Стара планина је бисер биолошке, предеоне и геолошке разноврсности Европе и један од највреднијих очуваних природних потенцијала Србије. Нажалост, Скупштина Пирота није покренула иницијативу о измени просторног плана и уклонила поглавља којима се предвиђа градња малих електрана у заштићеном подручју Парка природе Стара планина – каже др Ристић.

Он објашњава да се мале хидроелектране граде тешком механизацијом, уз деструкцију корита реке и приобаља, што је фатално по живи свет.

– Током маловодних периода власници електрана готово сву воду усмеравају у деривационе цевоводе јер са већом количином воде производе више енергије и остварују већи профит. На тај начин корито остаје суво на деоницама од више километара – закључује проф. др Ристић.

Еколошке избеглице
Александар Јовановић Ћута из покрета “Одбранимо реке Старе планине” каже да “физички неће дозволити да машинерија уништи природу Старе планине”.

– Ако буде потребно, прогласићемо еколошку независност јер ће наша земља, уколико се овако настави, ускоро добити еколошке избеглице који ће се селити тамо где има пијаће воде, а коју они овде уништавају. И не само овде, реке које су практично нестале због таквих постројења броје се на десетине – истиче Јовановић .

Већи губитак од производње
Проф. др Ратко Ристић истиче да су губици ЕПС приликом преноса електричне енергије од произвођача до корисника износе око 17 одсто. Уколико би се смањили за свега два одсто, како тврди, била би сачувана количина енергије која елиминише потребу за деривационим малим хидроелектранама.

– Треба напоменути и да је Србија најсиромашнија земља Балкана када су у питању аутохтоне површинске воде, а управо на еколошкој и хидролошки највреднијим речицама започело је спровођење масовне градње – упозорава Ристић.

Вести онлине