Кромпир из Ивањице добио је у Заводу за интелектуалну својину Србије ознаку географског порекла, као производ који испуњава захтеве за посебним одликама.
Ивањички кромпир, како истиче портал „Глас западне Србије”, деценијама je на гласу као крупна кртола која расте у планинском подручју, даље од поља која посећују биљне штеточине. Али последњих година произвођачи из овог краја суочавају се са много проблема. Осим што на пијацама накупци неовлашћено рекламирају разне врсте кромпира као „ивањички” и увоз расте. Трговци су, рецимо, 2016. године увезли кромпир у вредности од 1,7 милиона долара. Годину дана касније, увоз овог пољопривредног производа вредео је 2,6 милиона долара.
Професор др Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Београду каже да се кромпир тренутно махом увози из Белорусије због нижих цена. Раније су то биле Холандија или Белгија, али сада је кромпир у овим европским државама јако скуп и, углавном, недоступан домаћим потрошачима.
– Увозни кромпир често се набавља по неколико пута нижој цени од домаће произвођачке. То је допринело да су последњих десетак година значајно смањене површине под кромпиром у Србији – каже наш саговорник. За произвођаче кола су кренула низбрдо пре пет година када је увоз ослобођен царина. Остали су да се на махом уситњеним парцелама са застарелом механизацијом и минималним субвенцијама боре са професионалцима из ЕУ.
Наша земља има дугу традицију узгајања кромпира, а тренутно га највише извозимо у Албанију, друге околне земље и мањим делом у Русију. Сада је питање хоће ли произвођачима из Ивањице ознака географског порекла, која је на свим европским тржиштима значајно маркетиншко средство, донети неке користи и предност у односу на конкуренцију.
– Мале су шансе да извозимо кромпир са географским пореклом. Једино у појединим, изузетно родним годинама. Али то може да буде шанса за домаће тржиште. Пре свега, да се ивањички кромпир одвоји од кромпира из равнице у смислу квалитета и да се, као такав, мало боље позиционира на тржишту – сматра Броћић. Истиче да би кромпир из Ивањице, који може дуже да се чува, морао да буде скупљи од осталих. То сада најчешће није случај јер код нас, за разлику од Европе, нема те врсте градација цена по квалитету.
Предност ивањичког кромпира је здраво брдско-планинско подручје, земљиште које није загађено од разних агенаса, сагоревања издувних гасова, фабрика…
Како објашњава Броћић, реч је о сортама које се иначе гаје у Србији. Међутим, ово поднебље је здраво и чисто, а како кромпир тражи прохладно лето, све то скупа даје предност овом крају, одакле долази квалитетан пољопривредни производ.
– Нажалост, села су нам тамо празна. Подстицаји су минимални и дају се линеарно свима, што није добро. Произвођачи из брдско-планинских подручја, где нема услова за наводњавање, морали би да имају много веће субвенције – упозорава наш саговорник.
Ознакама географског порекла обележавају се природни производи (вода, камен…), пољопривредни, прехрамбени, индустријски и производи домаће радиности. У Србији су најбројнији прехрамбени и пољопривредни производи који имају овај сертификат, који гарантује контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс
