Србија, земља крађа и превара (3): Кобасице са сметлишта

Бака из Зрењанина недавно је срдита улетела у једну месару у центру града, иначе познатог месно-индустријског гиганта који своје продајне објекте има широм Србије, и показала прашку шунку коју је купила само два дана раније, а сада је потпуно зелена. Као доказ донела је и уредно показала фискални рачун на којем је био датум. Незаинтересовани продавци правдали су се да јој можда фрижидер не хлади намирнице добро, па је све остало на речима.

Месарска мафија је протеклих година пустила у промет десетине тона меса угинулих животиња и зарадила милионе евра систематски трујући људе. По неким прорачунима, око 300 милиона евра годишње обрне се трговином меса од угинулих животиња.

Почетком фебруара ове године ухапшени су и Бранислав Јовановић из Јакова и Марица Милић из Адашеваца код Шида због продаје меса од цркнутих свиња. Они су крали лешине са сточног отпада код Илинаца у Срему, али и са једног сметлишта у близини Бечеја и од тог меса правили кобасице, а део су и сушили. Те прерађевине и пршуту продавали су у Београду, на паркингу код земунске пијаце Горња варош.

Београђани и Војвођани за две године појели су око сто тона ћевапа од меса сумњивог порекла, а овај податак званично је изнео Остоја Лубарда, месар из Зрењанина, признајући да је за две године прошверцовао сто тона говеђег меса, које је кришом ноћу у џаковима испоручивао предузећу Скара у Земуну. Он је нагласио да је продавао месо без папира по цени од 300 динара по килограму за прављење ћевапа.

– Куповао сам старе краве у целом Банату, клали смо их под крушком и месо трпали у џакове, које сам два-три пута недељно возио у Земун. Тамо су ме између два и пет сати ујутру чекали радници Скаре, преузимали су џакове и давали ми новац за раније испоруке. Нисам био једини који је то радио – нагласио је Лубарда, уз напомену да му је власник Зоран Голубовић остао дужан више од пола милиона динара.

Мада је касније, Голубовић ове тврдње покушао да негира, али су ветеринарске инспекције пронашле у магацинима његове фирме више од 250 килограма меса без декларације и било каквог порекла, док је нешто касније у фирми, чија је власница Голубовићева супруга Оливера, откривено још 310 килограма меса без папира и око 250 килограма месних прерађевина. Све је уништено у кафилерији.

И да апсурд ове приче буде још већи, према неким доступним подацима Управе за ветерину, за годину дана инспекција је поднела три пријаве против овог предузећа, а суд је донео једно судско решење којим је предузеће кажњено са 100.000 динара, а одговорно лице са 10.000 динара…

Мађарска црева

Један шверцер са зрењанинске пијаце каже да су најтраженија црева за кобасице, чија је цена у Мађарској била скоро упола мања, тако да је зарада била фантастична. Црева су била вакуумски упакована и велика количина се лако могла прошверцовати у једној тури, углавном у гепеку, чак и на 40 степени.

Бонови за трихинелозу

Највећа епидемија трихинелозе у Војводини пре десетак година потекла је из приватне кланице “Вајков” у селу Кумане, недалеко од Зрењанина. Епилог од више од 300 оболелих од трихинелозе, који су конзумирали њихове кобасице.

Највише су страдали радници зрењанинских предузећа Шинвоз и Инжењеринг-грејање, који су уместо дела плате, из кланице “Вајков” добили бонове за кобасице. Заражена кобасица стигла је и у друге крајеве Србије, па чак и до Црне Горе и Републике Српске.

Трихинелом је заражено 15 војника гарнизона у Свилајнцу, по троје људи је оболело у Бањалуци, Кикинди и Ветернику, док је једна особа у Никшићу страдала од кобасице филоване трихинелом. Ухапшени су власник кланице “Вајков” Милош Носоњин и ветеринарска инспекторка у Новом Бечеју Зорица Ћурчин.

Ветеринарски и санитарни инспектори су у акцији појачане контроле свињског меса и месних прерађевина, до сада од различитих произвођача у Србији, одузели укупно 2.577 килограма хигијенски неисправних производа.

Сутра – Србија, земља крађа и превара (4): Пљескавице од лешине

Вести