Адвокат Иван Нинић, директор Центра за владавину права, каже за “Вести” да пракса српских тужилаштава показује да предмети везани за политичаре не подлежу озбиљној контроли. Он је додао и да за сумње у прање новца, злоупотребу службеног положаја или утају пореза тужилац треба да има асистенцију пореске и царинске службе, Управе за спречавање прања новца, али и међународну проверу.
– Треба да му асистира и полиција, да ангажује и стручне сараднике и вештаке, а у ситуацијама где је укључена друга земља, важна је међународна правна и политичка помоћ. Или дипломатско конзуларних представништава или Интерпола, па органа друге земље, зависно од случаја. Тек тада је то озбиљна истрага – појашњава Нинић.
Кеш, колица и лаганица
– Водитељ Дејан Анђус је пре неколико месеци причао како “дружина” извлачи новац из јавних набавки, углавном великим инфраструктурним радовима, попут асфалтирања путева, а у том кошу су приватизације, узимање провизија и мита. Убацивање тих пара у легалне токове иде преко оф-шор фирми. У тим трансакцијама је највећи знак питања код градоначелника Београда Синише Малог. Има и других, али је Мали искочио у први план. Има и другачијих трансфера, рецимо путем чланова породице – каже Нинић.
Банализован случај
Он подсећа да се код куповине стана министра одбране појављују две међународне локације: Канада у којој живи фамозна тетка и Шпанија у којој је продавац стана. Тужилаштво, према његовим речима, зато мора све да истражи, а ако обустави поступак, онда би требало да образложи одлуку и темељно је поткрепи чињеницама.
* Србија – земља нерешених афера (1): Богата тетка и друге бајке
– Овако је тајна зашто је стопиран поступак за министров стан, а озбиљну сумњу баца и што тужилац није радио на пореклу пара, већ је случај банализован разматрањем да ли је Вулин пријавио стан или не. Констатовало се да јесте пријавио и на томе се стало, мада је тема била да ли је новац, којим је стан купљен, дошао из легалних токова или из сиве зоне – појашњава Нинић и наглашава да су се појаве тог типа одомаћиле и непрестано се мултипликују баш зато што надлежни не раде свој посао.
Саговорник “Вести” истиче да ниједан министар који ради две деценије за плату од 1.000 евра не може да поседује оно што имају српски политичари.
У осврту на случај министра Бранка Ружића, Нинић подсећа да се код некретнине од, како су је новинари крстили, “два ара”, појавила Ружићева свастика, позната медијима као запослена у Агенцији за поштанске услуге. Нинић се зато пита да ли је Ружић можда претпоставио да је за правдање у јавности лакше искористити свастику него супругу. Медији су писали да су уговор о куповини потписали Ружићев отац и свастика, коју је Ружић запослио две године пре куповине стана и која, радећи две године са месечном платом од 1.600 евра, није могла да прикупи 220.000 евра, колико вреди половина стана!
Запне на другом кораку
– Агенција за борбу против корупције је урадила добар извештај, а закон је Пореској управи и Управи за спречавање новца дао солидна овлашћења. Могу да провере сваки сумњиви случај, али се, нажалост, показује да све стаје на другом кораку, односно у тужилаштву – означио је, на основу досадашње праксе, Иван Нинић главног кривца за многе нерешене афере.
Врх државе први под лупу
Као пример богатства приказиваног у медијима, Нинић наводи бившег председника Србије Томислава Николића и његову породицу и залаже се да се са “полагањем рачуна” о имовини крене од врха државе.
– Чист рачун треба да покаже прво Александар Вучић као шеф државе, па Томислав Николић као његов претходник, а онда и сви чланови Владе и функционери, све до локалног нивоа. Тако власт може да докаже искрено опредељење да ће се изборити са корупцијом. Нико не сме бити заштићен и не сме да буде селективности, ни трулог компромиса – закључује Иван Нинић.
Сутра – Србија – земља нерешених афера (3): Имовину на сунце
Д. Декић – Вести
