Србија је стара, њен народ спада међу најстарије популације на свету, јер се више од пола века суочава са недовољним рађањем. Сваке године у нашој земљи нестане једна општина величине Ћуприје. Са 15,7 одсто грађана старијих од 65 година налазимо се на четвртом месту листе најстаријих популација на свету. Према најновијим статистичким подацима, највећи број мајки подиже двоје деце, а свака четврта жена у нашој земљи старија од 14 година није рађала.
Потомство се све ређе рађа од 1981. године. Такав тренд биће, према прогнози демографа, настављен и у годинама које су пред нама. По стопи рађања, у самом врху лествице су Албанке, које на свет доносе четворо деце, као и Муслиманке 2,6 и Горанке са просеком од 2,4 наследника. Мање деце од Српкиња, са друге стране, имају само Буњевке, Влахиње, Мађарице и Југословенке.
За материнство се најређе одлучују Рускиње, које просечно на свет доносе 1,8 деце. Демографска карта поприлично је извитоперена. Просечна старост у Србији је 40,5 година, а најбројнији су становници који су старији од 55 година. Не рађа се довољно деце ни за просту репродукцију. Број старијих од 65 биће трипут већи, а оних од 80 ће се утростручити. Намерних абортуса има дупло више од порођаја.
Деоба имања
Мирјана Рашевић, директорка Центра за демографска истраживања, сматра да се ситуација са наталитетом у Србији знатно променила нагоре после педесетих година.
– Имали смо миграције из села у град. У сеоским срединама, када се раде истраживања, на питање зашто нема више деце у породици најчешће одговарају да не желе да деле имање или да су се жене промениле, па више воле да се дотерују него да брину о деци.
У урбаним срединама разлог за суноврат је еманципација жене и одлагање да се роди дете до касних тридесетих. Педесетих година имали смо троје деце по жени, а по истраживањима од пре две године сада имамо једно или једно и по дете. Последњи статистички подаци показују да Српкиње у просеку роде 1,36 детета, што је најнижа бројка у последњих 60 година – објашњава она.
За овај суноврат рађања, економски фактор јесте важан, али није основни. Осим пара, мање деце се рађа и због све веће потребе за индивидуалношћу, либералног закона о абортусу, материјалистичког система вредности и другачије организације породице. Углавном, бројке указују да материнство од руке најбоље иде породиљама у општинама Тутин и Сјеница, где жене рађају у просеку по троје деце, а у источној Србији тај просек пада на једно и по дете по жени.
Према истраживању из 2004. свака четврта жена у Србији која има од 30 до 34 године још није родила дете. Оно што је евидентно након последњег истраживања да је све бројније потомство рођено ван брака. Скоро 75 одсто девојака између 20 и 24 године нема децу. Нема их ни 44 одсто оних између 25 и 29 година, као ни 21,8 одсто између 30 и 34. Истовремено, у централној Србији број намерних абортуса двоструко је већи од броја живорођене деце, а у Војводини за половину.
Око 90 одсто жена које намерно прекидају трудноћу старо је између 20 и 40 година. Више од 90 одсто их је удато, а готово 80 одсто већ има једно или двоје деце. Стопа прекида трудноће у нашој земљи међу највишима је у Европи, говоре последња истраживања Института друштвених наука и Института за здравствену заштиту мајке и детета “Др Вукан Чупић”.
Држава у беспарици
Светлана Радовановић, професорка Географског факултета у Београду, сматра да држава мора да буде озбиљнија и да се систематски позабави овим питањем.
– Незапосленост, нерешено стамбено питање и беспомоћност оних који треба да рађају јесу битан фактор пада наталитета. Искуства из осталих земаља су показала да држава мора да се бави овим проблемом – каже она.
Углавном, уколико се не предузму хитне мере, тешко је бити оптимиста и веровати да ће се нешто само од себе поправити. Још 2008. године држава је усвојила Националну стратегију повећања рађања, али се она ни након пет година не примењује. Из Министарства рада и социјалне политике кажу да држава нема пара и да је због тога стратегија замрзнута. Уколико не дође до “одмрзавања” стратегије, Србија ни за две деценије неће моћи да заустави пад наталитета. Да бисмо се вратили на нулу и да би свака нова генерација имала макар исти број људи колико и постојећа, потребно је да свака жена роди најмање два детета!
Бракови без деце
Статистика показује да је између 1980. и 2010. забележен сталан пад броја закључених бракова, којих је почетком осамдесетих било чак за трећину више. Са бурмом на руци је, према подацима РЗС-а 78 одсто мушкараца, а 81% жена живи у браку или другој заједници. Трећина брачних парова живи без деце, док половина има готово одраслу децу – старију од 17 година.
Најоптимистичније демографске прогнозе указују да ће Срба 2050. године бити исто колико и педесетих година 20. века – око шест милиона. Тада ћемо бити на нивоу после Другог светског рата, што значи да се за 100 година нисмо померили ни корак напред.
Вести
