Из Србије је протекле деценије отишло око 175.000 људи, највише младих, који у просеку имају 29 година, подаци су са последњег пописа становништва из 2011. године. Подаци Јункерове Европске комисије и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) су још катастрофалнији. Емиграција је галопирајућа, а само у 2015. из Србије је у земље ОСЦД-а отишао рекордан број наших грађана – око 58.000. Међу њима, око 9.000 са факултетском дипломом и вишим научним и стручним звањима.
По исељавању младих и образованих у иностранство, Србија је већ две деценије прва у региону, а друга у свету. Трбухом за крухом више одлазе само из западноафричке државе Гвинеје Бисао. Највећи проблем за младе је огромна незапосленост, што је уједно препрека да се осамостале и створе услове за породицу. Према подацима Националне службе за запошљавање, близу 200.000 млађих од 30 година чека посао. Међу њима више од 100.000 има диплому факултета.
Уско повезана тема је и чињеница да је Србија постала земља старих. Број старијих од 65 година је први пут премашио број млађих од 15 година. Дакле, у нашој држави више од 1,2 милиона грађана испуњава старосни услов за пензију. Упозорења стручњака су још алармантнија, јер саопштавају да би 2041. године у Србији могло да буде око 6,8 милиона становника, а да би са оваквим трендом сваки становник Србије могао да буде старији од 65 година.
Од 168 општина у Србији, у чак 160 је негативан природни прираштај.
Вођена овим подацима, редакција “Вести” одлучила је да покрене ове важне теме у оквиру Округлог стола, и о њима разговара са најеминентнијим стручњацима, интелектуалцима и политичарима у Србији.
Наши саговорници су агроекономиста проф. др Миладин Шеварлић, бивши директор Агенције за приватизацију Бранко Павловић и народни посланик Ненад Божић. Сва тројица сматрају да су ови трендови погубни за цело друштво и да их најхитније треба решавати.
Тек повремено се у Србији спомиње да је наталитет низак. Сматрате ли ту тему важном? Како економски фактори утичу на њу?
ПАВЛОВИЋ: Ова тема је још важнија од прве и повезана са њом. Када одлази млади свет, неће бити ни деце. То је веома погубно и не може се решити у оквиру овог концепта који је на делу. За подизање наталитета је потребан читав низ мера. Русија је применила доста добар сет мера. Годишње им је умирало око милион људи више него што се рађало, а за осам година су прешли у плус.
БОЖИЋ: Сложио бих се са колегом Павловићем. Проблем је комплексан и мора се посматрати и решавати са више становишта. Улагање у образовање је кључно, јер је то највећи капитал за младог човека и који не може да изгуби. Али, овде имамо погрешну економску политику. У Србији се улаже у прост, мануелни рад. Иде се ка томе да 99 одсто радника ради просте послове стојећи, једном или два пута оде у тоалет у контролисаним условима, док строги послодавци крше радно-правне односе. Па за људе који могу да развијају привреду или производњу нема посла. И, наравно, да ће отићи. А када оду нема деце. То је зачарани круг у који је Србија упала одавно. Ма колико се батргали и покушавали да се извучемо, само даље пропадамо.
ШЕВАРЛИЋ: Демографија је питање свих питање. Све миграције Срба, од Словеније, Хрватске, БиХ и са КиМ нису успеле да одрже просту репродукцију српског становништва. Демографски прорачуни указују да када је просек броја деце у породици испод 2,11 то је стагнација, а све испод тога тешко надокнадиво. Када падне испод 1,1 – нема помоћи. А ми смо управо ту! Село је увек било генератор демографског прираста, а са уништењем задругарства, село је постало економски неодрживо. Тиме смо практично извршили демографску девастацију. Ко то ради, ради по нечијем налогу. Очигледно је потребно испразнити ову територију за неке друге народе. Није то теорија завере, већ погледајте шта радимо.
Знањем до инвестиција
ПАВЛОВИЋ: Не смемо да одустанемо од школовања! Јужна Кореја је доказала да ако упорно улажеш у знање, инвестиције ће доћи. Морамо децу да школујемо квалитетно и да нам 60 одсто студената завршава техничке или базичне науке. Људи имају мање пара, пољопривреда лоше стоји, све је мање малих, средњих и породичних предузећа, наталитет пада, млади одлазе… То су трендови из исте матрице, с тим што наталитет има у себи и додатну потребу једног укупног разумевања, образовања и мера станова, политике запошљавања… Ако млади економиста ради за 45.000 динара, нема стан, да ли је то стимулативно за оснивање породице?
Увезли јунице са три сисе
Србију све више напуштају млади људи. Највише високообразовани, али и они ниже стручне спреме. Колико је то погубно за економију Србије?
ПАВЛОВИЋ: Када је у Енергопројекту технички директор пројектног бироа жена, која је партијски кадар и завршила је историју уметности, замислите младе стручњаке који седе са њом, а она не разуме шта јој говоре. Како млад човек да се не разочара? С друге стране, странци вас усмеравају тако да се запосли мали број људи. Својевремено смо имали страховит ниво техничке интелигенције. Имали смо велике системе у којима су радили озбиљни људи са озбиљним знањем. Када то данас немамо, где млади да се запосле? А онда дођу Мајкрософт и други, па кажу – требало би да се бавите иновацијом нечега новог. Не! Требало би да узмемо то што ради Мајкрософт, прерадимо боље и продамо три пута јефтиније.
БОЖИЋ: То је погубно за цело друштво. Тренд одласка је поново у нарастању. Одлазе чак и образовани људи који нису толико угрожени. Имају станове, посао, ауто, летују сваке године, али не виде перспективу за своју децу. То је аларм за наше друштво! Да бисмо то спречили, потребно је да се економија доведе у стање да грађани виде развој и перспективу. То значи да имају правну сигурност, да се не деси да млади парови купе стан на кредит, а да после морају да плате цену за три стана.
ШЕВАРЛИЋ: Председник Владе нам нуди такозвано дуално образовање, што је школа ученика у привреди, занатска школа или евентуално средња стручна школа са практичном наставом. Још 1991. Биџина Пољопривредна школа у Свилајнцу је проглашена најбољом пољопривредном школом у Европи, на другом месту је била школа из Немачке, на трећем из Италије. А данас нам Швајцарци говоре да радимо на дуалном образовању, тим пре што ти исти Швајцарци чине све да задрже људе на селу. Иду толико далеко да привремено заустављају туристе и користе жичаре за транспорт стеоних јуница на планине. Само да би њихов сељак био задовољан. А шта ми радимо за нашег? Пред изборе смо увезли приплодне сименталске јунице из ЕУ са три сисе, да не можете да користите апарат за мужу, јер вакуум не функционише.
Кредит за покварен трактор
ШЕВАРЛИЋ: Студент генерације Немања Поповић на сточарском одсеку Пољопривредног факултета у Београду је имао просек већи од девет, могао је да буде асистент, али је хтео да се врати у свој Пирот и направи велику фарму. У САД већ две године вози камион, а све што заради улаже у проширење фарме и има око 100 говеда. Међутим, локална самоуправа не жели ни прстом да мрдне. Чак ни да контактира Агенцију за реституцију и сазна да ли су запуштени пашњаци предмет реституције или може да их закупи? А странцима дајемо све гратис! И како млад, образован човек да се врати? Како ће српски домаћин Селимир Миловановић из села Лопатањ, у општини Осечина, да задржи сина Зорана на газдинству, када мора да отплаћује кредит за неисправан трактор? Уз субвенције Министарства пољопривреде купио је трактор ИМТ-а, а испоставило се да има покварен мењач. И он четири године већ отплаћује кредит банци и никог не интересује што му је продато неисправно. Интервенисао сам чак и у кабинету председника Владе Александра Вучића и ништа.
Ј. Л. Петковић – Вести
