Србија

Србија: Земља стараца и празних села

Судећи по статистици према којој на 1,4 рођена детета дође 2,8 побачаја, Срби постају једна од најстаријих нација у свету.

Тренд старења становништва у Србији, који је евидентиран још 50-их година прошлог века, убрзава се. Упркос томе решења за поправљање старосне структуре се не назиру. Колико је ситуација алармантна, говори податак да у Србији има више од 1,7 милиона пензионера и њихов број се годишње повећа за 1,2 одсто.

Младих је све мање, док број старих стално расте. Према резултатима пописа из 2002, у Србији је живело 7.458.000 становника, а десет година касније било нас је 7.176.800. Томе је највише допринео негативан прираштај становништва, али и исељавање радно способних генерација у иностранство.

У претходних пет деценија број младе популације готово је преполовљен, док се удео особа старијих од 65 година повећао 2,5 пута.

Просечна старост житеља Србије 2002. износила је 40,2 године, а непуну деценију касније 42,2 године. Испред нас су Немачка чији су грађани имају просечно 44,6 година, Италија са 43,5 године, Бугарска и Аустрија са 42,5 и Грчка са 42,2 године.

Сваке године нестане једна варош

Србија сваке године изгуби по једну варошицу од 30.000 становника јер умре око 100.000 људи, а заплаче око 70.000 беба. Статистика каже да ће нас, уколико се настави овим темпом, за педесет година бити милион и по мање, а за 250 година можда нећемо постојати као народ.

Али за разлику од Србије, високо развијене земље ће те проблеме решавати осмишљеном миграционом политиком, односно “увозом” становништва одређених година и школске спреме.

У општем смањењу броја становника највише су страдала планинска села. Најтежа ситуација је у сеоским срединама око Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши, Косјерића, Бајине Баште. Према подацима Завода за проучавање села, у наредних 15 година чак 700 села ће бити угашено, јер су у њима остали да живе углавном старци.

Нису само села на издисају. Опасност прети и варошицама са по десет-двадесет хиљада становника.

– Села у планинским пределима почела су да се празне још између два рата. Она су била осуђена на изумирање, јер су и настала углавном као збегови за време Турака. Без инфраструктуре, путева, воде, струје, нису могла опстати. Проблем су варошице са по 10.000-20.000 становника. Број становника у њима је нагло почео да опада јер у њих више не долази становништво са села, стала је индустрија – каже Владимир Никит­овић, научни сара­дник Центра за демографска истраживања Инсти­тута друштвених наука.

 

Н. С. Прерадовић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!