СРБИЈА је за Хрватску значајан „купац“ на светској пијаци, док наша земља претходних година није имала велике користи од продаје своје робе првим комшијама. Хрватима смо лане платили 467,5 милиона долара за њихове производе, а продали смо им робу вредну 414,3 милиона динара. Дефицит у робној размени на страни Србије износио је 53,2 милиона долара, што је значајно мање него 2012. године, када је био чак 146 милиона долара.

Петину укупног српског извоза у суседну државу чине прехрамбени производи и пића. Продајемо им уље од сунцокрета, електричну енергију, картон, шећер, уљане погаче, балоне, џемпере и пуловере, тоалетну хартију, делове за моторе, пшеницу, кукуруз…

Од Хрвата купујемо уреу, цемент портланд, отпатке и остатке од гвожђа, челика, цигарете, препарате за ручно прање рубља и посуђа, свиње масе преко 50 килограма, делове за седишта, конзервиране сардине, боце од обојеног стакла за храну и пиће…

– Структура српске робе у робној размени са Хрватском је неповољна, доминантне су сировине и репроматеријал, као и производи нижих фаза обраде – каже Митар Пржуљ, директор Бироа за регионалну сарадњу при ПКС. – Реалне извозне могућности српских фирми на тржишту Хрватске постоје за свеже воће и поврће, алкохолна пића, грађевински материјал и металну жицу и мрежу, производе црне и обојене металургије, металску и машинску индустрију, фармацеутске производе.

Пре уласка Хрватске у ЕУ многе наше компаније имале су проблема са извозом у Хрватску, али у ПКС кажу да је ситуација од јула прошле године значајно боља.

ДА “АГРОКОР“ ПРОДАЈЕ СРПСКУ РОБУ

КОМПАНИЈА „Агрокор“ са „Меркатором“ ће постати лидер на ширем регионалном тржишту. Отуда, сматра професор Економског факултета у Београду др Стипе Ловрета, нова компанија треба да преузме значајну мисију и водећу улогу у ширем регионалном повезивању привреде. – Такав систем не би смео да разним нелојалним активностима форсира „своју“ производњу на штету других произвођача – истиче Ловрета. – Наши произвођачи треба да имају исти третман у тој компанији.
– Тражили су стандарде и потврде и дозирано су дозвољавали „пролаз“ наше робе, јер су штитили своје произвођаче – објашњава Пржуљ. – Ако су имали 10 или 15 дистрибутера, тражили су им да сваки оснује посебну фирму за увоз. С обзиром на то да сада послују по директиви ЕУ, више не могу тако да раде и сви наши произвођачи који испуњавају ЕУ стандарде могу да пласирају своју робу у Хрватској. Имамо велику прилику, али је питање колико можемо да је искористимо.

Нарочито је неравноправан однос када су у питању инвестиције. Према подацима Хрватске народне банке, хрватска улагања у Србију у периоду од 1999. године до јуна 2013. године износила су 658 милиона евра. Структура улагања по делатностима указује да је највише средстава, готово половина, уложено у пољопривреду, лов и услуге, затим у производњу неметалних и минералних сировина, производњу хране и пића, машина и уређаја, док је у трговину на велико и посредовање у трговини уложено свега два одсто средстава. На другој страни, српски привредници су у Хрватску инвестирали свега 40 милиона евра.

– Хрватске компаније су купиле наше фабрике и сада се поставља питање колико је неки производ који се код нас прави заправо наш, када га праве странци – напомиње др Предраг Бјелић, редовни професор на Економском факултету у Београду. – Хрвати су много новца уложили у нашу привреду, али у последње време робна размена опада, јер су овде пласирали капитал. Они су, уласком у ЕУ, изгубили тржиште ЦЕФТА и сада преко Србије пласирају своју робу у њих. Истина је и да је, за разлику од нас, код хрватског народа израженији економски патриотизам, па радије купују своју робу него ону која стиже из региона.

СРБИЈА БОЉА ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ

ПО оценама економских аналитичара у Хрватској српска привреда је у овом тренутку привлачнија за стране инвеститоре од Хрватске.
– Страним инвеститорима тржиште ЦЕФТА и Србије је све атрактивније имајући у виду да је Хрватска чланица ЕУ и да за њу важи законодавство и строжи стандарди ЕУ – каже Митар Пржуљ. – У Србији има доста потенцијала за инвестирање, у путну инфраструктуру, индустрију, енергетику, пољопривреду и туризам, док их је Хрватска раније искористила.

Новости