Србији божићни шипак из Брисела

После прекјучерашњег састанка Савета министара ЕУ и последњем оптимисти је постало јасно да Србија у овој години неће отворити ниједно поглавље у оквиру преговарачког процеса о приступању Европској унији.

Стање ствари: Косовска Митровица Из закључака Савета министара се види да је примена Бриселског споразума услов који Београд мора да испуни да би се коначно кренуло у конкретан преговарачки процес. За следбенике политике “ЕУ нема алтернативу” још је више онеспокојавајуће то што шефови дипломатија Уније нису навели ни један датум наредне године као могући почетак отварања преговарачких поглавља.

Хрвати за блокаду пријема

Србији европски пут не отежавају само “ситничави” западњаци који би косовску агенду што пре да скину с дневног реда, већ саплитања стижу и из најближег суседства. Према истраживању “Алфа полиси инсајта”, већина грађана Хрватске блокирала би чланство Србије у ЕУ све док се не реше отворена питања између две земље.

На питање да ли Хрватска треба да услови улазак Србије у ЕУ решавањем отворених питања са Хрватском, као што је то чинила Словенија према Хрватској, потврдно је одговорило чак 61,5 одсто, 26,3 је одговорило да не би, док је неодлучних било 12,2 одсто. Занимљиво је да је међу онима који су за блокирање Србије највише високообразованих (69 одсто) грађана најмлађе чланице ЕУ.

– Не бих рекао да је то неуспех Србије, то је више реално стање ствари у овом моменту. Очигледно је да од економске кризе 2008. године нема довољно енергије ни апетита у ЕУ за проширењем – сматра програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Никола Јовановић.

За српске власти овај “божићни шипак” из Брисела не треба да представља изненађење. О томе шта ЕУ очекује од Београда, рекао им је и европски комесар за политику суседства и проширење Јоханес Хан приликом недавне посете Србији. Он је српским домаћинима саопштио да се не надају отварању преговора док не испуне оно на шта су се обавезали Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа са Приштином (Бриселски споразум). Хан је чак тврдње српске стране да није могла да крене у примену споразума зато што је пола године чекала формирање нове косовске владе, оценио као изговор. Према његовом мишљењу, неке одредбе су могле бити примењене и без координације с другом страном.

Осим поглавља 35, на којем поготову инсистира Немачка, ЕУ од Београда очекује да следи спољну политику Брисела, пре свега у односу према украјинској кризи, мада се изричито не помињу очекивања да се Србија придружи санкционисању Русије.

На први поглед, извештај Савета министара је дипломатски избалансиран, па се уз похвале о “напретку Србије у реформи правосуђа и сузбијању корупције и организованог криминала” и економских и структурних реформи”, тражи “независно судство, пуна слобода изражавања и побољшање услова пословања”.

Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је после састанка Савета за стабилизацију и придруживање у седишту Европског савета да је Србија помало разочарана што ове године није добила временски оквир за отварање првих преговарачких поглавља.

Она је навела да постоје недоумице у вези са поглављем 35, које се односи на КиМ и за које неке земље инсистирају да буде прво отворено.

– Пуна примена Бриселског споразума не може бити услов за отварање поглавља 35, јер нам нико није јасно објаснио модел како ће се то поглавље отворити, а наш став је да треба да сви заједно седнемо да то разјаснимо – изјавила је Јоксимовићева новинарима у Бриселу.

Медијско пумпање оптимизма

Парламентарна опозиција у Србији јуче је оценила да је неотварање првог поглавља у преговорима Србије и ЕУ “доказ неспособности власти и њен велики неуспех”.

– Србија је изгубила годину дана, а Влада очигледно не жели да се суочи са проблемима који постоје да се поглавља отворе – изјавио је посланик Социјалдемократске странке Марко Ђуришић, посебно апострофирајући неиспуњење обавеза из Бриселског споразума.

Шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић каже да је режим “медијски пумпао оптимизам”, док влада за годину и по није успела да именује директора Канцеларије за ЕУ.

Ј. Арсеновић – Вести