Србији ће у 2014. години бити потребно више од 100 милијарди динара за исплату камата

Београд — Јавни дуг Србије ће у 2014. години бити повећан за додатних 1,6 милијарди евра. Ни у наредној деценији неће бити враћен у законске оквире.

Према оцени стручњака, његово враћање у законом дефинисане оквире од 45 одсто бруто домаћег производа (БДП), неће бити могуће ни у наредној деценији.

Према последњим подацима, јавни дуг Србије на крају новембра 2013. износио је 19,5 милијарди евра, тако да је учешће јавног дуга у БДП-у износило 59,1 одсто.

Професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић подсетио је у изјави Тањугу да задуживање Србије, као резултат раста буџетског дефицита, доводи земљу у ситуацију да не само у овој, већ и у наредне две године, бележи додатни раст јавног дуга. 

У зависности од раста БДП-а Србије у наредне три године, као и од мера које ће влада спроводити, очекује се, најпре, успоравање раста јавног дуга, а затим на средњи рок, постепено смањење односа јавног дуга и бруто домаћег производа, рекао је Ђукић. Те мере морале би да се односе, навео је, не само на повећање пореза, већ и нужно спровођење реформе на расходној страни буџета, посебно у пословању јавних предузећа. 

Према речима Ђукића, један од највећих ризика по снижавање јавног дуга јесте предвиђени успорен привредни раст Србије и у наредне три године. Подсетивши да је однос јавног дуга и БДП-а у ЕУ дефинисан на максималних 60 одсто, он је оценио да је, узимајући у обзир степен привредне развијености Србије, потпуно разумљиво што је законом јавни дуг за Србију дефинисан на 45 одсто БДП-а. 

Ђукић је напоменуо да је Министарство финансија у Фискалној стратегији, у сценарију који се односи на спровођење реформских корака и постепен опоравак привреде, закључило да отприлике за десет година можемо очекивати враћање односа јавног дуга и БДП-а на законом дефинисан ниво. 

Економиста Саша Ранђеловић навео је да јавни дуг од око 70 одсто БДП-а, на колико је предвиђено да се стабилизује 2016. године, за земљу нашег нивоа привредне развијености, са ниским кредитним рејтингом, није дугорочно одржив. У тим условима расходи за камате су изузетно велики, и само у 2014. години биће потребно више од 100 милијарди динара за камате, а тај износ ће расти како дефицит и дуг буду већи, рекао је Ранђеловић. 

За дугорочну одрживост јавних финансија неопходно је да стабилизовати и постепено смањивати јавни дуг, навео је и додао да би реалистичан циљ био да се раст дуга заустави у трогодишњем периоду. 

“Раст дуга је последица високог фискалног дефицита који се финансира задуживањем, а ви не можете у једној години смањити или елиминисати дефицит”, прецизирао је Ранђеловић. 

Да би се зауставио раст јавног дуга, процењује се да је потребно да се до краја 2016. консолидовани буџетски дефицит смањи на два одсто БДП-а, рекао је напомињући да би у случају да дефицит буде већи, јавни дуг могао да дође до 80 одсто БДП-а, и, у условима појачане нестабилности на светском тржишту, угрози одрживост јавних финансија. 

Ранђеловић је навео да је потребно да и после 2016. дефицит остане нижи од прираста БДП-а и да се постепено обори јавни дуг. 

“Јасно је да није могуће да до краја ове деценије тај однос падне на 45 одсто БДП-а, али то је дугорочни циљ коме треба да тежимо јер се процењује да је то граница одрживости на дуги рок за земље нашег нивоа развијености”, нагласио је он. 

Министар финансија Лазар Крстић изјавио је раније да ће нето задуживање Србије у наредној години бити 1,6 милијарди евра, односно да ће за толико бити повећан јавни дуг. Крстић је напоменуо да је бруто задуживање државе у наредној години планирано на нивоу од 5,6 милијарди евра, али се јавни дуг неће повећати у том износу. 

Од тога 3,3 милијарде евра иду на отплату домаћег јавног дуга, 0,3 милијарде на отплату спољног јавног дуга, отплата гарантованог дуга је 0,4 милијарди евра, а 1,5 милијарди је задуживање за финансирање дефицита које повећава дуг, као и 0,1 милијарда за набавку финансијске имовине, објаснио је министар. 

Према најавама из министарства, дефицит буџета Србије у 2014. години, пре свега, ће бити покривен задуживањем на домаћем тржишту хартија од вредности и новцем добијеним кроз билатералне аранжмане са другим земљама и међународном финансијским институцијама. 

Као трећи извор финансирања остаје издавање еврообвезница на међународном тржишту, али ће се на то ићи само у случају да други извори не буду довољни за покривање дефицита. 

Најјефтинији извор финансирања за Србију био би кредит од Уједињених Арапских Емирата у износу од три милијарде евра. Србија, такође, рачуна на кредит од Руске Федерације од 200 милиона долара, а постоји и најава кредита Светске банке за подршку буџету од 250 милиона долара, који ће зависити од успеха владе у завршетку реструктурирања предузећа.

Танјуг