Београд — Србији није потребна храна произведена од генетски модификованих организама (ГМО), већ здрава, органска храна, оцењено је на конференцији “ГМО – да или не”.
Такође је оцењено да би производња здраве, органска хране класичним агро методама могла да се повећа за око 40 одсто и да се извози.
ГМО није будућност Србије, већ производња органске хране чија цена расте, рекла је председник одбора за заштиту животне средине у Скупштини Србије Милица Војић-Марковић и истакла да о томе не треба ни да размишљамо.
Србија је 2009. године донела закон о ГМО који је рестриктиван и брани и производњу и промет ГМО у комерцијалне сврхе у нашој земљи, рекла је Војић-Марковић и истакла да тај закон не би требало мењати, ни дозволити да се ГМО надје на српском тржишту, пре свега, јер су здрава храна и вода стратешко питање за Србију.
Она је подсетила да је ГМО штетна по здравље људи, и да већ у трећој и четвртој генерацији изазива туморе, повећава смртност и стерилност код људи.
Компаније које производе ГМО су монополисти и имају политичку подршку и та храна је, како је истакла, у многе земље неретко убачена уз помоћ корупције и подмићивања представника влада тих земаља.
Ако би дозволила производњу ГМО, Србија би само за семена морала да плаћа 70 до 100 милиона евра годишње, а ГМО храну не бисмо могли да продамо ни на домаћем тржишту, а не да је извеземо, рекла је она и додала да би домаћи пољопривредни институти били затворени и продати и уништене лиценце наших пољопривредних производа и хибрида.
Представници Амбасаде САД у Србији су, такодје, поручили да је неопходна измена тог закона, јер би могли бити обустављени преговори за учлањење Србије у СТО и ако не додје до измене тог закона то би могло бити препрека у билатералним односима Србије и САД.
Такав закон кошта и српске производјаче и потрошаче и утиче лоше на сточни фонд, истакли су представници те амбасаде.
Компаније које се баве производњом ГМО у свету, како је истакла, чак често издвајају огромне суме новца да на декларацијама производа не пише да је та храна произведена на генетски модификован начин.
Представник Института за кукуруз Земун Поље Живота Јовановић нагласио је да Србија има одличне услове за производњу здраве, органске хране и да би се класичним агротехничким методама та производња могла повећати за око 40 одсто, а значајне количине извозити.
“У економском интересу Србије је да остане земља без ГМО, већ да се производња заснива на здравој органској пољопривреди”, рекао је Јовановић и истакао да нема оправдања уводјењу ГМО у нашу земљу и да ни у многим земљама ЕУ није дозвољена ни производња, ни увоз те хране.
Помоћник министра трговине Бојана Тодоровић истакла је да су правила Светске трговинске организације (СТО) таква да земље које хоће да буду њене чланице не смеју да имају забрану увоза било ког производа, па ни оног који има ГМО.
То важи за све земље чланице које то поштују, и није реч о билатералном односу са било којом земљом, казала је она и додала да је на Влади Србије да одлучи да ли ће прихватити те услове за прикључење СТО, уз напомену да ће сви производи морати да буду означцени да су ГМО.
Правни саветник “Зелених Србије” Игор Пантелић нагласио је да ће та партија инститирати на апсолутном мораторијуму за ГМО, јер ако би Србија дозволила увоз ГМО, због непошловања прописа и нерегуларности у пракси не може да се гарантује да се ти производи не би нерегуларно пласирали на тржиште.
Професор са Института за биолошка истраживања Алексеј Тарасјев рекао је да је Србији потребан избалансиран приступ када је реч о ГМО којим би се сагледали и користи и ризици од те хране.
Он је рекао да је неопходна промена закона о ГМО у Србији који је рестриктиван, јер су могући проблеми у прикључењу СТО.
Танјуг
